Visoke emisije ugljen-dioksida ostaju velika briga za auto-industriju, zacrtani ciljevi nisu realni

Volja i želja da se do 2030. odnosno 2035. godine smanje emisije koje proizvode vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem “pala je u vodu”. Naime, kako je izvestilo Evropsko udruženje proizvođača automobila (ACEA), zacrtani ciljevi do navedenog perioda više nisu realni, uprkos tome što svetska auto-industrija ubrzano radi na što većoj proizvodnji električnih vozila.

ACEA kao uzroke za trenutnu situaciju navodi to da vlade i regulatori Evropske unije nisu investirali, niti zahtevali, dovoljan nivo infrastrukture i nadogradnje mreže, te da su adekvatni tržišni podsticaji često nedosledni, a potrebe za mobilnošću i preferencije potrošača ostaju raznovrsne. Uspeh zahteva da svaki deo ekosistema bude sinhronizovan, ali to nije bio – i nije slučaj. 

Generalna direktorka ACEA Sigrid De Vris iznela je pet pet glavnih preporuka kako bi se situacija poboljšala, a prenela ih je Srpska asocijacija vozila i delova.

Prva preporuka kaže da pristup za automobile, kombije i kamione treba da bude diferencirani, odnosno da se prilagodi različitim vrstama vozila.

“Kako prelazak na vozila sa nultom emisijom napreduje različitim brzinama u različitim segmentima (automobili, kombiji i teška teretna vozila), potreban je prilagođen pristup sa „tri trake“. Komercijalna vozila rade pod veoma različitim uslovima od putničkih automobila, a odluke o usvajanju vođene su ukupnim troškovima vlasništva. Kombiji, koje pretežno koriste mala i srednja preduzeća, su neophodni alati koji omogućavaju evropskim preduzećima da posluju i pružaju  usluge širom Evrope.

Ovom segmentu je potreban još širi skup fleksibilnosti nego putničkim automobilima i prilagođavanje ciljeva smanjenja CO2. Istovremeno, za kamione i autobuse, ubrzana primena Uredbe o CO2 kod teških teretnih vozila je neophodna kako bi se uskladili sektori transporta i logistike, kao i kratkoročne mere koje sprečavaju kazne izazvane faktorima van kontrole proizvođača”.

De Vris dalje kaže da se današnja regulativa CO2 fokusira samo na ponudu novih vozila, bez dovoljnog učinka da podstakne stvarnu potražnju, bilo kroz infrastrukturu, ukupne troškove vlasništva ili podsticaje, i bez povezivanja sa konkurentnošću i otpornošću.

“Proizvođačima automobila i kombija potrebna je fleksibilnost kako bi izbegli rizik od kazni od više milijardi evra, a nijedna tehnologija pogonskog sklopa (npr. PHEV, produžavači dometa, vodonične gorivne ćelije itd.) koja može igrati održivu ulogu  ne bi trebalo da bude isključena. Svaka preostala emisija može se nadoknaditi na druge načine, na primer nagrađivanjem proizvođača za smanjenje CO2 duž lanca snabdevanja (npr. upotreba zelenog čelika, aluminijuma, baterija itd.), što bi moglo dati podsticaj proizvodnji zelenih materijala. Mere poput bržeg obnavljanja voznog parka takođe mogu smanjiti emisije: sa 30 odsto svih automobila na putevima EU starijih od 20 godina, svako novo vozilo moglo bi da uštedi šest do 12 tona CO2 po automobile”, navodi ona u drugoj preporuci.

Kao treću preporuku ističe veći fokus na mere stimulacije potražnje.

“Odluke kupaca su pretežno vođene faktorima kao što su cena, oporezivanje, troškovi električne energije i praktičnost korišćenja. Povećanje potražnje stoga mora ostati glavni prioritet za EU ​​i države članice. U tom kontekstu, korporativni vozne parkovi mogu se podstaći da igraju ulogu zamajca. Za automobile i kombije, prioritet treba dati podsticajima, a ne obavezujućim normama”, navodi De Vris i dodaje da su se fiskalni podsticaji na nacionalnom nivou već pokazali kao moćno sredstvo za zelene vozne parkove u mnogim zemljama EU.

Automobilska industrija obezbeđuje 2,5 miliona direktnih radnih mesta i ona generiše više od 7,5 odsto BDP-a Evropske unije, te se kao pretposlednja preporuka navodi pažljiviji pristup “Proizvedeno u Evropi”.

“Kada bi automobilska industrija bila zemlja, njen promet bi bio veći od celokupne holandske ekonomije – i najveći je privatni investitor u istraživanje i razvoj u EU. Ove brojke govore same za sebe: već svakodnevno sprovodimo politiku ‘investiraj u Evropu’ u više od 250 fabrika širom EU. Ali trenutna diskusija o ciljevima ili obavezama za sadržaj ‘Proizvedeno u Evropi’ u vozilima zahteva pažljivo razmatranje.

Lanci snabdevanja u automobilskoj industriji su globalni i neverovatno složeni; svi zahtevi za lokalnim sadržajem moraju se postepeno uvoditi, sa dovoljnim vremenom i diferencijacijom po segmentima. Trebalo bi da se oslanjaju na pametne podsticaje i da budu dizajnirani tako da poštuju trgovinske partnere i pravila. I ne zaboravimo osnove konkurentnosti: pristupačnu energiju, brže dobijanje dozvola, kvalifikovane radnike, finansiranje za izgradnju i vođenje proizvodnje baterija. Lokalna proizvodnja će nastaviti da cveta samo ako Evropa ostane atraktivno mesto za ulaganje”, ističe De Vris.

Na kraju, ali ne i najmanje važna preporuka u cilju smanjenja emisija iz ove oblasti, je smeliji pristup pojednostavljivanju propisa u automobilskom sektoru.

“Uz podršku namenskih alata industrijske politike i sinhronizaciju sa ključnim stimulansima na strani potražnje, evropska automobilska industrija može povratiti vodeću poziciju u konkurentnoj i profitabilnoj proizvodnji vozila u svim segmentima u Evropi. Ali biće potrebno uraditi više posla s obzirom na više od stotinu predstojećih zakonodavnih akata koji su predviđeni za narednih pet godina, a svaki od njih utiče na dizajn, proizvodnju i investicije u automobilskoj industriji. U potpunosti podržavamo inicijativu, koju je najavila predsednica Komisije Ursula fon der Lajen, da se oživi proizvodnja malih, pristupačnih vozila u Evropi, gde bi uticaj pojednostavljivanja propisa mogao biti najveći. Postepenija primena zakona mogla bi biti drugo rešenje. Proizvođači kamiona, na primer, traže odlaganje primene nekih delova zakona o Evro 7. U industriji sa dugim ciklusima razvoja, zakonski rokovi moraju odražavati industrijsku i tržišnu realnost”, objašnjava generalna direktorka ACEA.