ZA „FER“ RASPODELU PARA EVROPSKOG FONDA Višegradska grupa bez zajedničkog stava o 750 milijardi evra za oporavak

Premijeri država „Višegradske grupe“ koji su se u četvrtak okupili u Češkoj nisu uspeli da usaglase zajednički stav o raspodeli 750 milijardi evra iz evropskog fonda za oporavak ekonomije od posledica pandemije korona virusa. Četvorica premijera (Poljske, Češke, Slovačke i Mađarske) poručili su da podržavaju specijalne mere za oporavak, ali da raspodela sredstava iz fonda treba da bude „poštena“.

„Želimo zajedno da pošaljemo signal… da bi trebalo da budemo fer“, izjavio je premijer Slovačke Igor Matovič po završetku sastanka u dvorcu Lednice na tromeđi Češke, Slovačke i Mađarske, prenosi Deutsche Welle. Bio je to prvi evropski samit održan uživo od početka pandemije Covid-19.

Češki premijer Andrej Babiš naveo je da bi trebalo izbeći situaciju u kojoj bi zemlja južne Evrope, slična po broju stanovnika i BDP, mogla profitirati od evropskog programa znatno više nego zemlja centralne Evrope. „Mislim da bi glavni kriterijum trebalo da bude pad BDP svake države članice, a to se mora proceniti početkom sledeće godine“, rekao je Babiš. Agencija Sinhua navodi da je Babiš istakao stopu nezaposlenosti kao takođe važan kriterijum za raspodelu pomoći, dodajući da bi države trebalo da budu slobodne u odluci kako će opredeliti svoj deo novca iz fonda.

Mađarski premijer Viktor Orban složio se s tim i rekao da je fond „filozofski prilično daleko od onoga što Mađari misle o svetu“, ukazujući da to da fond smatra načinom za stvaranje dublje integrisane unije. Orban je potvrdio da je fond „izuzetno rešenje u izuzetnoj situaciji“ i naveo da je Budimpešta spremna da ga prihvati kao pozitivnu inicijativu na kojoj treba još raditi.

Poljski premijer Mateuš Moravjecki rekao je da bi bogatije države Evropske unije trebalo da više da uplaćuju u zajednički budžet za ekonomski oporavak od pandemije. „Poljska snažno teži tome da izvori dodatnih plaćanja moraju biti pravedni, čak se može reći progresivni. Zemlje koje su bogatije moraju platiti više“, rekao je Moravjecki i dodao da ne bi smelo biti rabata u budžetu EU za zemlje koje su bogatije.

Za razliku od ostalih, Moravjecki nije izrazio neslaganje sa predloženom preraspodelom novca iz evropskog fonda za ekonomski oporavak, jer bi Poljska trebalo da dobije 64,5 milijardi evra, kao četvrta po veličini pomoći, iza Italije (153), Španije (149,3) i Francuske (78). Sa izuzetkom Poljske u kojoj je nedavno zabeležen novi porast slučajeva zaraze, ostale zemlje Višegradske grupe uspešno su se snašle u borbi protiv epidemije, zahvaljujući strogim merama ograničenja kretanja.  

Zajedno sa predlogom dugoročnog budžeta (2021-2027) u iznosu 1.100 milijardi evra, ukupna suma finansijskog paketa koji je 27. maja predložila EK je 1.850 milijardi evra. Fond za pomoć sastoji se od 500 milijardi evra bespovratne pomoći za države i sektore koji su najteže pogođeni pandemijom, kao i 250 milijardi evra u vidu povoljnih kreditnih zajmova. Ukupno 750 milijardi evra za oporavak.

Glas protiv ovog predloga prve su podigle Austrija, Holandija, Danska i Švedska, takozvana štedljiva četvorka. Suština njihovog protivljenja je odluka o podeli grantova, iako su se oni zalagali za pomoć kreditiranjem. U međuvremenu, Danska je ublažila stav u vezi sa planom, pa sada insistira da se odnos grantova i kredita izmeni, odnosno da se učešće grantova umanji.

Danski mediji preneli su da je tamošnja Vlada otvorena za pristanak na veći budžet, kao i da će insistirati na dobijanje rabata – kompenzacije za doprinose u budžet EU, koji je uživala Velika Britanija. Francuska se zalaže za oslobađanje od rabata, dok je EK predložila njegovo postepeno ukidanje.

Inicijalni predlog o fondu za pomoć došao je od nemačke kancelarke Angele Merkel i francuskog predsednika Emanuela Makrona (Emmanuel Macron). Oni su 18. maja predložili paket pomoći od 500 milijardi evra za ekonomski oporavak Evropske unije od krize izazvane pandemijom korona virusa.

Od objavljivanja predloga EK očekuju se teški pregovori, a konačna odluka o količini i načinu raspodele novca ipak neće biti doneta na samitu lidera EU 19. juna u Briselu. EK je pedložila da novac za finansiranje oporavka pozajmi na tržištu, pa da ga usmeri državama članicama kroz budžet, putem grantova i zajmova, koji bi se vraćali 30 godina, počev od 2027. godine. Konačna oduka verovatno će biti doneta u julu, kada bi evropski lideri trebalo uživo da se sastanu u Briselu.