Zaposlenima u nemačkom javnom sektoru obećano povećanje plata

Zaposleni u nemačkom javnom sektoru sklopili su sporazum o zaradama sa poslodavcima, okončavši niz pregovora koji su doveli do velikih štrajkova u najvećoj evropskoj ekonomiji. Oni će primati postepene jednokratne isplate u ukupnom iznosu od 3.000 evra do februara 2024. godine. Nakon toga plate će porasti za 200 evra na stalnoj osnovi, a zatim za 5,5 odsto.

Sporazum obuhvata oko 2,5 miliona zaposlenih u nemačkom javnom sektoru i dolazi nakon što prethodne tri runde razgovora nisu dale rezultat. Arbitražna komisija je potom predložila kompromis, koji je osnova za dogovor sklopljen ovog vikenda u Potsdamu.

“Uporno smo se borili kroz pregovore i arbitražu”, rekla je nemačka ministarka unutrašnjih poslova Nensi Feser (Nansy Faeser). “Ovo korigovanje plata donosi opipljivo olakšanje za zaposlene”, preneo je njene reči Bloomberg.

Plate u zoni evra postale su ključni fokus za centralne bankare koji su zabrinuti da će njihova snažna povećanja otežati vraćanje inflacije na ciljanih dva odsto.

Predsednica Evropske centralne banke Kristin Lagard (Christine Lagarde) pozvala je kompanije i njihovo osoblje da podele teret većih troškova energije kako bi izbegli „mehanizam povratne sprege između viših profitnih marži, plata i cena“.

Nakon što je arbitražni komitet objavio svoj kompromisni predlog, ekonomisti su rekli da će to biti povoljan ishod za zaposlene.

Sporazum najvećeg nemačkog sindikata Verdi nakon što je sindikat IG Metall već obezbedio jedan za industrijske radnike prošle godine, po kojima će njihove plate porasti za 5,2 odsto u 2023. i 3,3 odsto u 2024. godini. Radnici Deutsche Post su u međuvremenu sklopili ugovor kojim će im plate porasti do 11,5 odsto u proseku za dve godine.

Snažni zahtevi za povećanjem zarada — i veća spremnost na štrajk — podstaknuti su najbržom inflacijom od ujedinjenja Nemačke. Plate u Nemačkoj pale su za više od tri odsto prošle godine ako se koriguju za povećanje potrošačkih cena, navodi Zavod za statistiku.

Radnici su u međuvremenu u jakoj pregovaračkoj poziciji jer poslodavci imaju sve veće poteškoće u privlačenju potrebnih kadrova. Tržište rada je otporno na posledice rata u Ukrajini, a glavni uticaj je bio priliv izbeglica iz zemlje koje se polako integrišu u nemačku radnu snagu.