Farmaceutska industrija smanjila investicije u Rusiji za trećinu

Smanjenje investicija međunarodnih farmaceutskih proizvođača u Rusiji zbog rata u Ukrajini direktno je uticalo na finansijsku situaciju ruskih lekara i stručnih udruženja. Oni do kraja tekuće godine mogu da izgube oko trećinu sredstava od zapadnih kompanija u vidu grantova, analize lekova i organizacije stručnih konferencija.

Ova sredstva su ruskim lekarima omogućavala dodatni prihod, a njihovim udruženjima bila su izvor finansiranja, navodi Komersant. Od kraja februara Bayer, Pfizer, MSD i Novartis obustavili su pokretanje novih projekata i reklamnih kampanja, ali su nastavili da isporučuju većinu svojih lekova u Rusiju.

Prema podacima DSM grupe, uplate zapadnih farmaceutskih kompanija koje su članice Asocijacije međunarodnih farmaceutskih proizvođača, ruskim kompanijama, smanjene su za oko 30 odsto. Ministarstvo zdravlja saopštilo je da je u prvoj polovini 2022. godine izdalo 111 dozvola za međunarodne multicentrične studije u Rusiji, što je 27,5 odsto manje nego prethodne godine.

Ruska Asocijacija za klinička istraživanja navela je da je od 78 planiranih testova obustavljeno 55, od kojih se 18 neće više sprovoditi u Rusiji. Prema procenama Komersanta, farmaceutske kompanije izdvojile su prošle godine 8,37 milijardi rubalja (141 milion dolara) za takva istraživanja.

Na bazi izveštaja kompanija, isplate ruskim lekarima porasle su prošle godine za više od 50 odsto u odnosu na godinu ranije. Najviše je u ove svrhe potrošio Novartis, oko 405 miliona rubalja (6,8 miliona dolara) dok je najveća pojedinačna uplata stigla ruskom onkologu Nikolaju Žukovu od Jansena, 1,5 miliona rubalja (25.366 dolara).

Najviše novca za lekarske organizacije u Rusiji prošle godine uplatio je Bayer, 774 miliona rubalja (13,17 miliona dolara). Najviše novca u vidu pojedinačne uplate u 2021. godini primilo je Rusko društvo kliničke onkologije, koje je na ime konsultacija dobilo 152 miliona rubalja ( 2,58 miliona dolara) od kompanije Astra Zeneca.