Farmeri jedva preživljavaju – litar mleka na jugu Srbije 28 dinara

Nezadovoljni otkupnom cenom mleka, proizvođači u Šapcu u znak protesta pre nešto više od nedelju dana prosipali su mleko u centru ovog grada. Nedugo zatim, kako prenose domaći mediji, održan je sastanak u Vladi Srbije na kom su prisustvovali predstavnici Ministarstva poljoprivrede i trgovine, otkupljivača i stočara Mačvanskog okruga, na kom se, po svemu sudeći, nije došlo do konkretnih rešenja.

Nakon sastanka, kompanija Imlek, koja samo na dnevnom nivou otkupi oko million litara mleka sa više od 3.000 farmi širom Srbije, saopštila je da će dodatno povećati otkupnu cenu mleka i da će ona biti za 20 odsto veća nego pre godinu dana.

„Uz državnu premiju koju je Ministarstvo poljoprivrede prethodno povećalo, ukupno uvećanje cene biće 30 odsto u poređenju sa istim periodom prošle godine“, saopšteno je iz Imleka. Dodaje se da će to biti najviša otkupna cena za sirovo mleko u proteklih 20 godina.

Predsednica Saveza udruženja odgajivača goveda Sanja Bugarski za Biznis.rs navodi da farmeri nisu informisani od strane svog poslovnog partnera da će doći do bilo kakvog povećanja i ističe da je proteklih šest godina cena sirovog mleka u otkupu na istorijskom minimumu. Prema njenim rečima, apsurdno je govoriti o ovom povećanju kada se u obzir uzmu cene koštanja, sa skokom svih inputa koji utiču na proizvodnju.

“Trenutna, prosečna cena jednog litra mleka koju plaćaju prerađivači je oko 33 dinara. Na jugu Srbije je najniža cena, gde su mali proizvođači faktički ucenjeni od strane nakupaca, pa litar mleka prodaju za 28 dinara. Najveći apsurd je što farmeri ni sada nemaju cenu koju su imali 2015. godine, kada je velika većina dobijala 42 dinara za litar mleka bez ikakvih problema”, kaže Bugarski i dodaje da se oko 60 odsto mleka otkupljuje od malih farmera, dok je nekih 40 odsto od većih koji imaju od 50 krava, pa naviše, uključujući i velike sisteme.

Ona navodi da su prisutne brojne zloupotrebe, počevši od otkupa, količine, kvaliteta, pa do trgovinskih lanaca koji ucenjuju proizvođače koje pokušavaju da izigraju na sve moguće načine – od pozicije na policama, do rabata, pa do spuštanja cena kako bi dobijali razne akcije.  

“Oni otprilike zarađuju deset puta više od farmera, tri puta više nego prerađivači, odnosno mlekare, dok su u istom trenutku proizvođači u totalnim gubicima”, dodaje Bugarski.

Na pitanje koja je u ovom trenutku proizvođačka cena mleka, naša sagovornica podvlači da je, prema kalkulaciji koje je ovo udruženje radilo pre pandemije, ta cena iznosila 56 dinara, a da je sada sa skokom cena svih inputa sigurno blizu 80 dinara.

“Nama je struja poskupela 100 odsto. Mi koristimo angažovanu snagu, odnosno kupujemo struju. O hrani da ne govorim. Kilogram koncentrata trenutno je 55 dinara, a sa jednim kilogramom ne možete ništa da proizvedete. Nema računice, niti ikakve logike”, ističe ona.

Naša sagovornica smatra da se teško može popraviti stanje u ovoj grani i da to nema veze ni sa jednom kompanijom jer poljoprivreda u Srbiji mora da doživi kompletnu reformu.

“Imamo situaciju da je država podigla premiju za tri dinara, a mlekara podigla cenu mleka za dva dinara. Da li je to normalno u situaciji kada svi moramo da budemo makar na nuli”, pita se Bugarski.

Prema njenim rečima, poljoprivrednici više nijedan kredit ne mogu da dobiju ukoliko ne garantuju svojom imovinom. Zato će, kaže, masovno doći do zaplena, ljudi će ostajati bez parcela, zemlje i kuća.

“Ne možete da dobijete nijedan kredit da ne stavite hipoteku. Do sada smo mogli na poljoprivredne mašine, sada više ne, već se isključivo od nas traže nekretnine”, ističe Bugarski.

Ona smatra da stočarstvo u Srbiji neće preživeti ukoliko se ne formira nacionalno udruženje na koje će država preneti određene nadležnosti i u kom će farmer imati direktan uticaj na cenu svog proizvoda.