Fiskalni savet: NBS nadležna da utvrdi da li je održiv fiksni devizni kurs dinara

Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović rekao je danas da je u Srbiji obezbeđena fiskalna stabilnost jer su javni dug i deficit budžeta pod kontrolom, a da je u nadležnosti Narodne banke Srbije da utvrdi da li je održiv fiksni devizni kurs domaće valute.

On je, na sednici Odbora Skupštine Srbije za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, na kojoj je razmatran izveštaj o radu Fiskalnog saveta, istakao da je „jasno da je fiksni kurs omogućio da odnos javnog duga i bruto domaćeg proizvoda (BDP) izgleda mogo bolje nego što jeste“, ali posebna analiza centralne banke trebalo bi da utvrdi da li je to održivo, prenosi Beta.

„Sistem plata u državi, u prosveti, zdravstvu i drugim sektorima nije uređen, postoje velike disporoporcije i problemi u visini plata i između sektora i unutar sektora i to zahteva reformu još od 2014. godine“, rekao je Petrović.

Naglasio je da bi na planiranih 17 milijardi evra javnih investicija, koje su vezane za projekte EXPO 2027, trebalo primeniti standardne, međunarodno prihvatljive procedure, koje podrazumevaju izradu studija izvodljivosti, primenu procedure javnih nabavki, ali i praćenje realizacije.

Petrović je naveo primer Bosne i Hercegovine (BiH) koja redovno izveštava o fazama realizacije projekata, finansiranih javnim novcem.

„Postoji jako dobar primer i to nije Švajcarska, nego BiH. Autoceste Federacije BiH imaju sajt gde se, neverovatno transparentno, pokazuje izgradnja auto-puteva od toga u kojoj su fazi tenderi, izgradnja, koliki su troškovi i to kvartalno“, rekao je Petrović.

Istakao je da bi takva procedura bila ključna kada se krene sa investicijama od 17 milijardi za Ekspo 2027, „kako bi se izabrali pravi projekti, sprečilo da troškovi budu neopravdano visoki, a da se poštuju rokovi“.

On je naveo da bi cena kredita u Srbiji bila niža kada bi se poštovale sve regularne i transparentne procedure, od izrade studije izvodljivosti do drugih propisa i Zakona o javnim nabavkama“.

„Tada bi mogli i da se okrenemo kreditima institucionalnih investitora, Evropskoj banci za obnovu i razvoj, Evropskoj investicionoj banci i Svetskoj banci i tada bi se obezbedile mnogo niže kamatne stope“, rekao je Petrović.