(FOTO/VIDEO) Dvorci kulturni i turistički potencijal Srbije

Prema poslednjem preseku, u Srbiji ima 116 spomeničkih zdanja, od kojih su tri četvrtine u vlasništvu države, dok se dve trećine od ukupnog broja objekata nalaze u dobrom stanju, a jedna trećina je u lošem ili veoma lošem stanju, izjavila je pomoćnica ministarke kulture i informisanja za kulturno nasleđe i digitalizaciju, Danijela Vanušić. 

Pažnja je skrenuta na ova velelepna zdanja zahvaljujući inicijativi u koju je uključen i Robert Čoban sa kompanijom Color Media Communications i Ministarstvo za kulturu i informisanje, koji su nedavno organizovali konferenciju „Dvorci Srbije – zaštita kulturne baštine“.

“Više od 100 reprezentativnih zdanja širom Srbije – dvoraca, letnjikovaca i vila pod zaštitom države nalaze se u velikoj meri, usudio bih se da kažem, više od 90 odsto u nezadovoljavajućem stanju: zapušteni, devastirani, sa nejasnim ili spornim vlasništvom. Tokom proleća i leta prošle godine prošao sam biciklom kroz mnogo sela i gradova u Vojvodini u uverio se da postoji veoma veliki broj takvih objekata i da je većina u lošem stanju”, istakao je Čoban.

Dodaje da su u septembru registrovali Fondaciju za zaštitu kulturne i industrijske baštine i pokrenuli Facebook stranicu „Baština bez zaštite“ i pozvali građane iz cele Srbije da im šalju primere takve nebrige prema kulturnoj baštini iz svojih sredina. Odmah su ih, kako kaže, kontaktirali iz organizacije „Europa Nostra“, koja se bavi očuvanjem kulturne baštine širom Starog kontinenta i podržali ono što rade. 

„Nakon što je formirana nova Vlada Republike Srbije, ministar za saobraćaj, građevinarstvo i infrastrukturu Tomislav Momirović pozvao me je i predložio da njegovo ministarstvo i Ministarstvo kulture i informisanja osnuju zajedničku Komisiju, koja će se baviti projektom Dvorci Srbije: Zaštita kulturne baštine”, objašnjava naš sagovornik.

U toj komisiji pored predstavnika dva ministarstva kao i Republičkog i Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture nalazi se i Fondacija za zaštitu kulturne i industrijske baštine. Zadatak Komisije je bio da popiše sve dvorce, letnjikovce i dvorove na teritoriji Srbije, što je završeno pre desetak dana.  

„Nakon toga sledi utvrđivanje vlasničkog statusa svih tih objekata. U trećoj fazi će se uključiti Ministarstvo za trgovinu, telekomunikacije i turizam, Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam i Turistička organizacija Srbije”, naglasio je Čoban.

Milica Šušnjić iz TO Vojvodine za Biznis.rs je istakla da je uz angažovanje nadležnih institucija potrebno kreirati adekvatne mehanizme, odnosno, koncipirati i implementirati razvojne strategije vezano za uključivanje ovih zdanja u turističku ponudu zemlje.

„Ovo zahteva koordinaciju ključnih subjekata javnog i privatnog sektora, kako bi se zadovoljila kulturna i turistička dimenzija u skladu sa prinicima održivog razvoja. Neki od koraka koje je potrebno sprovesti je pre svega procena turističke vrednosti svih pojedinačnih objekata, sagledavanje njihove pozicije u odnosu na ostale turističke vrednosti, zatim uraditi projekciju moguće turističke posete, kao i procenu mogućih investicionih aktivnosti“, napominjne Šušnjić.

Dodaje da izrada plana zaštite prostora na kom će se obavljati turistička delatnost predstavlja takođe veoma bitan segment, ali da je bitno i planiranje načina organizovanja poslovanja i adekvatnih marketing strategija.

Čoban navodi da je potencijal ovih objekata ogroman, a ovde možete pogledati još neke od ovih jedinstvenih građevina.

„Kada je Komisija osnovana, kontaktirao sam ambasade zemalja u kojima su dvorci stavljeni u funkciju turizma, filmske industrije, muzejske delatnosti, i tome slično. Sa ambasadorom Francuske već sam dogovorio razmenu iskustava i posetu francuskim dvorcima, kada to epidemiološka situacija bude dozvolila“, otkriva jedan od inicijatora zaštite kulturne baštine.

Napominje da je nekoliko dvoraca u privatnom vlasništvu, poput Dvorca Šulhof kod Padeja, i da su oni u dobrom stanju. 

„Posetio sam Dvorac Sokolac pored Novog Bečeja koji je u solidnom stanju, ali van upotrebe. U istoj opštini je i Dvorac Karačoni u Novom Miloševu, najveći dvorac u Vojvodini, u kojem je od 1980. do 2000. godine bila hemijska industrija i koji je veoma devastiran. U očajnom stanju su i Špicerov dvorac u Beočinu, dvorac Baba Pusta kod Alekse Šantića, Dvorac Gomboš pored Bečeja, Dvorac Bisinger kod Vlajkovca i brojni drugi”, priča Čoban.

On očekuje da u trećoj fazi rada Komisije o kojoj je govorio odrede koji su to dvorci koji su u državnom vlasništvu i koji će biti prvi sanirani.  

„Sredstva će se obezbeđivati iz različitih izvora: Budžet Republike Srbije i AP Vojvodine, EU fondovi, fondovi ostalih država – poput Američkog ambasadorskog fonda koji je namenjen upravo za očuvanje kulturne baštine, i tome slično. Obaveštavaćemo javnost redovno o svim koracima na realizaciji ovog važnog projekta jer verujemo da je transparentnost i u ovom slučaju veoma važna“, naglasio je naš sagovornik. 

Zaštita kulturne baštine

„Najbolju brigu uživaju spomenici koji imaju opredeljenu, odgovarajuću institucionalnu namenu, što podrazumeva sredstva za redovno tekuće održavanje“, izjavila je pomoćnica ministarke kulture i informisanja za kulturno nasleđe i digitalizaciju, Danijela Vanušić, na konferenciji.

Ona je dodala da će nakon sistematske analize postojećeg stanja Ministarstvo kulture i informisanja u saradnji sa Ministarstvom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, pokrenuti inicijativu za održivo upravljanje dvorcima kao kulturnim dobrima, putem razvoja njihovih turističko – ekonomskih potencijala.

Ataše za kulturu Francuske ambasade u Srbiji Katrin Fodri izjavila je da Ministarstvo kulture Francuske podržava institucije koje rade i upravljaju očuvanjem i promocijom lokaliteta, kako bi povećalo atraktivnost.

„Jedna od ovih institucija može biti relevantna za saradnju Francuske i Srbije, a zove se ‘Center des Monuments Nationaux’. Ova značajna institucija ima tri bitne misije – da očuva, restaurira i održava spomenike i kolekcije koje su pod njenom odgovornošću”, istakla je Fodri.

Pokrajinski sekretar za privredu i turizam Nenad Ivanišević naveo je da je budžet Sekretarijata ove godine veći za 66 odsto, što otvara nove mogućnosti.

„Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam raspisaće konkurse koji će se odnositi na razvoj turističkih potencijala, a svakako jedan od potencijala jeste da utičemo na rekonstrukciju i izgradnju svih turističkih objekata, tu se svakako mogu uvrstiti i dvorci“, rekao je Ivanišević.

Šušnjić je naglasila da se na teritoriji AP Vojvodine nalaze četiri dvorca koja su proglašena za kulturna dobra od izuzetnog značaja, 21 koji predstavljaju kulturno dobro od velikog značaja, tri koja su proglašena značajnim kulturnim dobrom i više od 20 dvoraca koji su samo evidentirana kulturna dobra.

„Ovi objekti predstavljaju deo kulturne baštine naroda koji žive na ovim prostorima i imaju veliki značaj za očuvanje kulturnog identiteta, kao i veliki turistički potencijal. Svaki od ovih objekata priča nam priču o minulim vremenima i predstavlja jedinstvenu arhitektonsku celinu. Afirmisanje dvoraca u turističke svrhe doprinosi njihovoj revitalizaciji i istovremeno utiče na očuvanje kulturnog identiteta lokalnih zajednica, što dalje pruža mogućnost ostvarivanja ekonomskih koristi za lokalno stanovništvo“, izjavila je naša sagovornica.

Generalna sekretarka Evrope Nostre Sneška Quaedvlieg Mihajlović navela je da je misija Evropa Nostre da kao civilno društvo objedinjuje građane, pojedince, organizacije koji su aktivisti za kulturnu baštinu i koji pokreću kampanje da se ona sačuva.

Na temu “Dvorci – prošlost i budućnost” arhitekta – konzervator viši stručni saradnik iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture Jelena Filipović kazala je da najpre treba napraviti popisne liste koje obuhvataju status, vlasništvo, stanje i namenu dvoraca. To je ono na čemu radna grupa Ministarstva kulture i informisanja upravo sada radi. Nakon toga treba uraditi listu prioriteta na osnovu kriterijuma, a zatim utvrditi vrednosti i kvalitete okoline.

„Nakon navedenih koraka sve objekte koje evidentiramo i proglasimo za spomenike kulture treba utvrditi u jedinstvenoj bazi koja bi bila interaktivna i dostupna svim državnim institucijama, turističkim i nevladinim organizacijama, naučnicima i ostaloj javnosti”, naglasila je Filipović.

Šušnjić iz TO Vojvodine navela je da u AP Vojvodini su dvorci koji imaju turističku funkciju „Fantast“ u Bečeju, dvorac porodice Dunđerski u Kulpinu, kaštel „Ečka“ u blizini Zrenjanina, kaštel Schulhoff, u blizini mesta Padej, kaštel Banaterra u Srpskoj Crnji.

„Postoji još mnogo dvoraca koji nemaju odgovarajuću institucionalnu ili turističku namenu, a veliki značaj za njihovo uključivanje u turističke tokove može predstavljati i njihovo brendiranje i kreiranje jedinstvenih ruta, koje bi postale vidljive na širem turističkom tržištu. Dobar primer kada je reč o ovoj vrsti turističke ponude, predstavlja najjužnija nemačka pokrajina Bavarska“, istakla je Šušnjić.