(FOTO/VIDEO) OTKRIVENA EKOLOŠKA I NEZAPALJIVA ZAMENA ZA STIROPOR Smanjuje zagađenje i obogaćuje zemljište

Možda nismo ni svesni koliko se često susrećemo sa stiroporom, ali je njegova štetnost po životnu sredinu uveliko poznata. Pošto spada u potrošnu robu, ekipa iz firme White Lemur osmislila je kroz projekat SOMA proizvod Biosporin koji je odabran za Najbolju Tehnološku Inovaciju 2020 i dodeljena im je nagrada od milion dinara.

„Biosporin je izuzetno fascinantan i versatilan materijal. On je suštinski biotički materijal, odnosno, biološkog porekla, što ga stavlja u istu klasu sa drvetom, kožom ili gumom, i ima podjednako veliki raspon potencijalnih upotreba. On se sastoji od celuloznih i ligninskih vlakana iz poljoprivrednog i industrijskog otpada, i hitinskih vlakana koja stvaraju gljive“, objasnio je generalni menadžer i vođa projekta, molekularni biolog Nikola Stanojević.

Dodaje da zavisno od ulaznih sirovina, odnosno, vrste otpada, uslova u gajenju ili obrade posle proizvodnje, može imati čitav spektar osobina kao što su mekoća/tvrdoća, hrapavost/glatkost, absorbcija šoka, vizuelni kvalitet…

„Manipulacijom gustine hitinskih vlakana gljive može se postići raspon kvaliteta skoro kao kod plastičnih materijala. Trenutno imamo oko 10 pilot projekata sa raznim klijentima, gde testiramo vijabilnost svih upotreba. Biosporin je takođe potpuno nezapaljiv, spada u A0 klasu materijala, što mu daje dodatne prednosti u odnosu na stiropor. On je potpuno biorazgradiv u prirodnim uslovima“, naglasio je naš sagovornik.

U kontaktu sa zemljom i vlagom duže od 4 do 6 meseci, podsredstvom bakterija iz zemlje, ovaj materijal se raspada, odnosno, u potpunosti se razlaže, topi, bez ostavljanja fizičkih detritusa, i obogaćuje zemljište solima koja pospešuju plodnost zemlje.

Kako je sir u kačici, jedinstveni proizvod iz okoline Sombora izazvao toliku pomamu da porodica koja ga pravi ne može da stigne da napravi dovoljno možete pročitati ovde.

„Ovo je potvrđeno na Poljoprivrednom Fakultetu u Beogradu. Biosporin prilikom raspadanja može da se koristi kao delimično organsko đubrivo. Sa tehnološko-metalurškim fakultetom u Beogradu takođe radimo na nekoliko projekata, od kojih je jedan impregnacija biosporina ekološkim organskim polimerima, što bi mu dalo potpunu hidrofobnost, i sprečilo njegovo raspadanje, sve dok nije fizički oštećen“, ističe Stanojević.

Ekološke prednosti biosporina u odnosu na stiropor su, kako kaže, nesporne. Testovi su pokazali da jedna tona biosporina u poređenju sa jednom tonom stiropora, smanjuje zagađenje metanom za tri tone, zagađenje CO2 za 8,9 tona, smanjuje čvrsti otpad za 300 kilograma i pepeo za 150 kilograma.

„Ta ideja je nastala spontano kao posledica kombinacije dva, do tada, odvojena projekta. Kompanija White Lemur bavila se dizajnom rešenja za promotivne materijale, pakovanja i slično, gde je uočena potreba za zelenim materijalima, pogotovu onima koji zamenjuju razne vrste plastike i stiropora. S duge strane uporedo je započet projekat proizvodnje pečuraka sa farmaceutskim dejstvima i proizvodnja zdrastvenih suplemenata od njih. U toku proizvodnje gljiva od kojih se proizvodi preparat IMUMIN, shvatili smo da jedan od „otpada“ iz proizvodnje, kada se tretira pod određenim uslovima i na određen način, može postići identične karakteristike kao ekspandovani polistiren“, priseća se Nikola.

Ističe da su shvativši to, započeli projekat SOMA u okviru kompanije White Lemur, čiji je zadatak bio da razvije tehnologiju proizvodnje tog materijala, ispita od čega sve može da se proizvodi, kao i da nađe i testira sve potencijalne upotrebe, i formira proizvode od ovog novog otkrića.

„U okviru pohađanja Akademije za Cirkularnu Ekonomiju uz pomoć insturktora smo napravili analize toka materije i izvora zagađenja. Tako smo shvatili da je upotreba stiropora kao materijala za jednokratna pakovanja jedan od glavnih izvora mikroplastike, jer se stiropor ne razgrađuje i ne reciklira. On se ili pali, i generiše gasove staklene bašte, ili se baca u deponije, odakle se raspada na mikroplastiku. A poljoprivredni otpad se takođe spaljuje svake godine, i izaziva strahovito zagađenje u jesen, od koga se svi gušimo. Tako smo odlučili šta će biti naš prvi cilj, a to je da pružimo efikasnu, jeftinu i zelenu zamenu za stiropor za jednokratno pakovanje“, naglasio je Stanojević.

Ukratko, koriste otpad iz poljoprivrede i biološki organizam da proizvedu novi biotički materijal, i uzgoje proizvode od njega, i sve to potpuno zeleno i prirodno, bez otpada i zagađenja.

„Naša inovacija je imenovana za Najbolju Tehnološku Inovaciju 2020 i to nam potvrđuje ne samo kvalitet našeg rešenja, već i da je žiri prepoznao potencijal i potrebu ovakvog rešenja za Srbiju u ovom trenutku. Razvoj inovativne tehnlogije je jako skup i finansijski rizičan, i novčana nagrada predstavlja preko potreban bonus raspoloživih sredstava koje možemo uložiti u dalji razvoj“, primećuje naš sagovornik.

Upotreba u građevini

Trenutno su se fokusirali na trzište jednokratnih pakovanja i proizvoda, jer smatraju da su posebne karakteristike biosporina ovde najkorisnije, odnosno, da nešto jednokratno i potrošno treba da bude i biorazgradivo i jeftino. Međutim, tržište termičke izolacije za građevinsku industriju im je takođe interesantno, posebno zbog dodatnih osobina fleksibilnosti, pošto Biosporin ne puca prilikom loma, i komadi ostaju delimično povezani, zbog vlaknaste strukture hitinskog biopolimera.

„Pored toga, biosporin je otporan na paljenje. Ove karakteristike, zajedno sa njegovim održivim načinom porizvodnje čine ga jako efikasnom potencijalnom zamenom za stiropor u građevinskoj industirji. Trenutno sprovodimo eksperimente sa Tehnološko Metalurškim Faklutetom u Beogradu, gde ispitujemo razne impregnacije i premaze, na ekološkoj bazi, koji bi znatno poboljšali hidrofobnost materijala i time povećali njegov vek trajanja. Očekujemo da će ovi eksperimenti rezultirati potencijalno superiornim materijalom za izolaciju“, smatra molekularni biolog.

Dodaje da uzevši u obzir trenutnu globalnu, a i nacionalnu, situaciju zagađenja, postaje očigledno da su inovacije u oblasti cirkularne ekonomije i zelene tehnologije sada potrebne više nego ikada.

„Iz ovakve krize se može jedino izaći tehnološkim inovacijama, koje će nam omogućiti da nastavimo da razvijamo ekonomiju na jedan zeleniji način“, zaključuje Stanojević.