SIR U KAČICI – JEDINSTVEN PROIZVOD IZ OKOLINE SOMBORA Tolika je pomama da Volići jedva stižu da ga naprave dovoljno

Poljoprivreda, kao primarna grana zanimanja u vojvođanskim selima, nije zaobišla ni Milana, tatu Milice Volić. Kao neko ko je po prirodi inovativan, progresivan i stvari ne prepušta slučaju, u vreme kada je držao krave, nije bio zadovoljan otkupnom cenom mleka, kao ni uslovima koje su velike mlekare nudile svojim dobavljačima.

Kako to obično biva, kada ljudi sa preduzetničkim duhom prepoznaju problem, Milan Volić rešio je da otvori mlekaru i počne da otkupljuje mleko od malih farmera iz njihovog sela.

„Malo po malo, proizvodnja se širila, modernizovala, ljudi su prepoznali da je Gulmlek korektan i pouzdan saveznik, a moja mama Jelena je zbog obima posla napustila svoj posao profesorke biologije u osnovnoj školi i u potpunosti se posvetila mlekari“, priča Milica Volić za Biznis.rs.

Od tada su osvojili više zlatnih srebrnih i bronzanih medalja za kvalitet na Novosadskom sajmu. Njihov sir u kačici proglašen je za jednu od najboljih kombinacija sa vinom vinarije Tonković na festivalu sira i vina. 

„Mi smo porodična firma koja zapošljava radnike iz Stapara, u kome se nalazimo, i koja želi da ponudi kvalitetne proizvode kupcima, što su oni i prepoznali. Porodična kuća je odmah pored mlekare, pa smo svi vezani za nju“, objašnjava Milica Volić, koja, kao član porodice, aktivno učestvuje i u porodičnom biznisu.

Kaže da su se njihovi recepti prenosili sa kolena na koleno, a da su ih dobili od komšija i prijatelja. Recepte su prilagodili današnjoj proizvodnji onoliko koliko je to bilo neophodno, kako bi se ispoštovali standardi i procedure.

„Na primer, kada smo pokretali proizvodnju somborskog sira u kačici, osim različitih zapisa i porodičnih recepata iz Stapara, konsultovali smo našu komšinicu baka Miru, koja ga je pravila decenijama. Takođe, profesorka Zora Mijačević sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu se, zajedno sa nama, dosta bavila standardizacijom sira u kačici“, priseća se Milica.

I baka je uključena u posao

Dodaje da njena baka Sofija i dalje povremeno prodaje naše proizvode na pijaci, nezavisno od toga što imaju lokal. Zbog trenutne epidemiološke situacije je malo više čuvaju, pa ona trenutno ne stoji na tezgi, ali zato je njihovim mušterijama uvek otvoren lokal sa istim proizvodima koje mogu da nađu na njihovoj tezgi.

„Brat i ja smo od malih nogu voleli pijace. Svi verujemo da su one najvažnija institucija za male proizvođače, pa se možda pojavimo i na nekim beogradskim pijacama u skorijoj budućnosti“, ističe ona.

Mlekara Gulmlek drži se tradicionalnih načina proizvodnje, a ceo proces počinje prijemom mleka svakog jutra. Nakon pasterizacije mleka pripremaju se različiti proizvodi kroz proces koji nije u potpunosti automatizovan.

„Svaki proizvod prođe kroz naše ruke, i trudimo se da budemo u potpunosti sigurni da je kvalitet proizvoda dovoljno visok da možemo da ga ponudimo potrošačima. Nije čudno da u mlekari zateknete nekoga od nas kako radi zajedno sa radnicima, naprotiv, svi to volimo“, priča Milica Volić.

Mama je glavna u ovom porodičnom biznisu

Tata Milan je osnovao mlekaru i postavio pravce njenog razvoja, a mama Jelena je kao direktorka preuzela u potpunosti njeno vođenje i poslovanje. Miličin brat Nikola je menadžer koji se bavi tehničkim stvarima zajedno sa tatom, opremom, mašinama, popravkama kada su neophodne.

„Moj posao je marketing, kao i komunikacija sa mušterijama i vođenje naloga na društvenim mrežama. Trudimo se da se svako drži onoga što najbolje zna, da se konsultujemo i budemo upoznati sa svim aspektima rada. Ipak, mama je danas alfa i omega mlekare i u svakom trenutku zna svaki detalj o proizvodnji, distribuciji, dobavljačima, vozačima, vozilima. U pola dana i pola noći zna kada šta treba uraditi kako bi potrošači dobili sveže i kvalitetne proizvode. Da se ne lažemo, bez mame ne bismo znali šta da radimo“, sa osmehom kaže Milica.

Njen brat Nikola završava master studije sociologije, a ona je završila master studije na Fakultetu organizacionih nauka, ali i na Londonskoj školi ekonomije.

„Oboje smo našli način da svoje znanje prenesemo na neki deo rada mlekare. Za sada se pokazalo da je to stvarno moguće i da različiti pristupi i iskustva svo četvoro daju dobre rezultate“, objašnjava Milica.

Proizvode sve od mleka, ali je sir u kačici najpopularniji

U njihovoj maloj mlekari, proizvodi se gotovo sve što možete da zamislite – od više vrsta mleka, jogurta, pavlaka, kiselih mleka, maslace, širok izbor sireva, urnebes salatu i još mnogo toga. Ali ipak, proizvod na koji su najponosniji je Somborski sir u kačici i može se naći samo kod njih.

„Ovaj specifičan sir, koji se svojevremeno služio na bečkom dvoru, bio je i jedan od omiljenih delikatesa Vinstona Čerčila. To je proizvod visokog kvaliteta kome je posvećeno mnogo pažnje. Proces proizvodnje je komplikovan, i traži vreme i strpljenje kako bi sir bio takav kakav je“, objašnjava Milica.

Dodaje da je njena mama kreativna, pa povremeno u ponudi imaju i rolovane kačkavalje sa šunkom, pečenicom, ili sir sa bosiljkom i sremušem ili nekim drugim sezonskim prirodnim sastojkom, kao i sir u ulju sa dodatim začinima.

Somborski sir u kačici drugi više ne proizvode. Ovaj specijalitet, koji ima zaštićeno geografsko poreklo, nekada davno se pravio od čistog ovčijeg mleka. Obzirom na to da ovčijeg mleka nema tokom cele godine, a i kad ga ima, u pitanju su jako male i prilično ograničene količine, vremenom je  nastala mešavina sa kravljim mlekom. Danas se on pravi od čistog, punomasnog, pasterizovanog kravljeg mleka. To je jedina razlika u odnosu na starinski recept, sve ostalo je ostalo nepromenjeno.

„Naši kupci znaju zašto čekaju, pa nemamo problem u komunikaciji čekanja, pošto je svaki sir u kačici napravljen baš za njih. Stalno se šalimo kako treba da pišemo ime kupca na kačici kao što to Starbaks radi na svojim šoljama“, kaže Volić.

Dodaje da su susret sa kupcima i njihovi komentari, kada probaju ovaj sir, dragoceni i za njih predstavljaju najvažnije, najiskrenije i najdraže medalje.

Pandemija poljuljala mlekarstvo, neki zatvaraju farme

Pandemija nije donela mnogo toga dobrog malim proizvođačima u Srbiji. Ceo lanac nabavke i distribucije proizvoda od sirovine do potrošača je poremećen u kratkom vremenskom roku, a planiranje proizvodnje je drastično promenjeno. Pad prometa doveo je do manjeg prijema mleka, cene sirovine su porasle, a ponuda kvalitetnog mleka je takođe opala.

„Neki farmeri su rešili i da zatvore svoje farme. Moja mama je morala da organizuje proizvodnju od dana do dana u odnosu na potrebe tržišta, ali i naše mogućnosti, a to je komplikovan posao koji traži dobro poznavanje celog lanca“, objašnjava Milica Volić.

Ipak, ona kaže da su pozitivna stvar kontakti sa kupcima ostvareni preko Facebook grupe „Mali proizvođači hrane u Srbiji“, koja je pomogla svima koji su pokazali inicijativu.

„Mi smo period vanrednog stanja iskoristili da osvežimo sajt, postavimo nove pravce komunikacije na društvenim mrežama, što bolje se prilagodimo novonastalim uslovima i gledamo u budućnost. Intenzivirali smo razgovor sa kupcima na društvenim mrežama i trenutno mislimo o narednim koracima. Pandemija nije završena, ali nećemo sedeti i čekati“, ističe ona.

Sve je teže doći do mleka

Sastojke za proizvodnju nabavljaju u Staparu i okolnim selima. Njihov jedini i ključni sastojak je mleko. Na prvi pogled deluje da to olakšava posao, ali Milica kaže da to nije slučaj.

„Sve je manji broj stočara koji drže krave, a tu su i veliki sistemi sa kojima se „takmičimo“ za mleko. Dodatno nam otežava to što insistiramo na otkupu isključivo mleka visokog kvaliteta, a njegova cena je viša. Dobro poznajemo naše dobavljače i posvećujemo puno pažnje tome da dođemo do onih koji imaju najkvalitetnije mleko“, naglasila je Milica.

Planiraju da prošire poslovanje

Gulmlek lokali se nalaze u sklopu gradskih pijaca, jedan u Somboru, a drugi u Apatinu. Kupci iz Beograda i Novog Sada preko Facebook stranice poručuju deo proizvoda koji se može dostaviti. 

„Razmišljamo o novim lokalima koji bi proizvođačima, pre svega u Beogradu, ponudili veći asortiman naših proizvoda. Interesovanje je veliko, naročito za sir u kačici, a njegov proces proizvodnje traži vreme, pa je i lista čekanja na dostavu sve duža. Trenutno tražimo načine kako da skratimo taj vremenski period, a da kvalitet proizvoda ne bude doveden u pitanje“, nagoveštava Milica.