Gde je Britanija pet godina posle referenduma o Brexitu?

U sredu se obeležava tačno pet godina kako je te 2016. godine Evropu probudio pravi politički zemljotres. Britanci su, na referendumu,  glasali za napuštanje Evropske unije, zajednice u kojoj su bili čitave 43 godine. Najveći broj građana Starog kontinenta, bar prema tadašnjem pisanju medija, imao je osećaj da postaju svedoci ozbiljne katastrofe i početka kraja EU.

Pet godina kasnije, jasno je da su ti strahovi bili preuveličani. Istini za volju, svih pet godina prošlo je u razgovorima, pregovorima, svađama i mirenjima, kako to valjda priliči svakom razvodu.  Sam Sporazum o Brexitu stupio je na snagu tek prvi dan ove kalendarske godine.

I dok premijer Britanije Boris Džonson (Boris Johnson), povodom obeležavanja petogodišnjice istorijskog glasanja, kaže da će Velika Britanija „iskoristiti istinski potencijal vraćenog suverentiteta, potaknuti inovacije, radna mesta i obnavljanje svih delova zemlje“, glasovi koji povodom jubileja stižu sa Starog kontinenta nisu baš tako entuzijastični.

Kako prenosi CNN, u Evropi kažu da je Brexit još uvek daleko od kraja, bez obzira koliko često britanski premijer tvrdio suprotno. Brexit je, dodaju, „posao u toku“, jer šest meseci nakon što je Britanija i zvanično napustila unutrašnje tržište i carinsku uniju, prelazni propisi važe u mnogim oblastima.

Pored aktuelnog i medijski najpraćenijeg problema oko Severne Irske, i finansijski sektor Velike Britanije još uvek čeka na novi pristup tržištu. Ekonomski troškovi „presecanja kabla“ od glavnog partnera tek postepeno postaju očigledni. Britanske kompanije manje izvoze, a čitavi poslovni modeli, zbog novih prepreka, više nisu tako isplativi. Mada, istini za volju, pravo stanje stvari biće moguće videti tek nakon završetka vanrednog stanja zbog pandemije.

Ono što se mora priznati, Britanija je bila sasvim drugačije mesto 2006. godine, kada je začeta ideja razvoda Britanije od ostatka Unije. Premijer je bio Toni Bler (Tony Blair), finansijska kriza koja će par godina kasnije devastirati globalnu ekonomiju, još uvek nije stigla, a član Parlamenta, po imenu Boris Džonson predao je kandidaturu za gradonačelnika Londona, kao liberalni, proevropski kandidat Konzervativne stranke. U to vreme je Konzervativnu stranku preuzeo Dejvid Kamerun (David Cameron), još jedan proevropski političar. Deceniju kasnije, Kamerun, do tada premijer, stavio je svoje ime i karijeru na ideju ostanka Britanije u Evropi. I izgubio, a zatim i podneo ostavku. To glasanje na referendumu, pre pet godina, trebalo je jednom zauvek da reši višegodišnju nervozu Ujedinjenog Kraljevstva zbog odnosa sa Evropom. Nervoza je ostala, ali je odluka o razvodu doneta.

Boris Džonson je konačno doveo do kraja pregovore i izveo Britaniju iz EU 2020. godine, pod oštrijim uslovima nego što je iko verovao da je moguće 2016. godine. Ankete pokazuju da vrlo malo ljudi veruje da je pitanje tih odnosa zaista i rešeno i da su Britanci zbog razvoda srećni. Tačnije, Ujedinjeno Kraljevstvo je i danas jednako podeljeno kao i u vreme kada su objavljeni rezultati referenduma, tog 23. juna 2016. godine.

Od trenutka raspisivanja referenduma o Brexitu, bilo je očigledno da će o sudbini Severne Irske biti najteže pregovarati. Ova pokrajina je deo Velike Britanije i napustila je EU, ali deli i dalje kopnenu granicu sa Republikom Irskom, članicom EU. Održavanje te granice stalno otvorene je izuzetno važno, zbog realnog rizika od sukoba između katoličkih i protestantskih zajednica. Da bi se to sprečilo, a granica ostavila otvorena, premijer Džonson i EU dogovorili su tzv. Severnoirski protokol, kojim je ova pokrajina Britanije dobila poseban carinski status, uz obavezu da se tu uspostavi kontrola robe koja dolazi iz Unije ili u nju odlazi. Zauzvrat, Velika Britanija pristala je na de facto morsku granicu između Velike Britanije i Severne Irske, na veliku žalost mnogih severnoirskih unionista.

Više od godinu dana nakon što je Velika Britanija zvanično napustila Evropu, London i Brisel i dalje su u stalnoj raspravi oko logističkih pitanja protokola. Velika Britanija bi trebala, krajem juna, da u potpunosti primeni protokol, ali preti da će produžiti grejs period, kako bi se sprečila nestašica hrane, posebno rashlađenog mesa – u Severnoj Irskoj. Ako to učini, EU bi mogla odgovoriti nametanjem carina Britaniji.

Nakon manjeg diplomatskog verbalnog sukoba između francuskog predsednika Emanuela Makrona (Emmanuel Macron) i Borisa Džonsona na nedavno održanom sastanku G7, a baš vezano za problem oko Severne Irske, britanski mediji su sve ove razmirice i nedoumice oko granice nazvali „ratove kobasicama“.

Portparol Vlade Velike Britanije rekao je za CNN da je Velika Britanija „ i dalje posvećena pronalaženju sporazumnih rešenja sa EU“, ali i da „EU mora pokazati zdrav razum i zauzeti pragmatičan pristup“.

Severna Irska bi, tako, mogla postati najkomplikovanija neposredna posledica Brexita, mada se Džonson još uvek suočava i sa ustavnom „noćnom morom“ kada je u pitanju Škotska. Škotski glasači odbacili su nezavisnost 2014. godine, kada su britanski unionisti, predvođeni Kamerunom, tvrdili da bi napuštanje Velike Britanije ugrozilo mesto Škotske u EU. Ali, nakon Brexita, Škotskoj nacionalnoj partiji kojoj je glavna ideja da Škotska mora da napusti Britaniju, naglo raste popularnost.

Kako za CNN kaže Rob Ford, profesor na Univerzitetu u Mančesteru, jedna od najneverovatnijih stvari vezanih za Brexit je trijumf politike nad ekonomijom. Čitav model bio je zasnovan na politici, a ne na ekonomskim posledicama.

A posledice po Britaniju su ozbiljne. Nedavni podaci Vlade Ujedinjenog Kraljevstva pokazuju da je trgovina sa EU opala za 23 odsto od januara ove godine, odnosno od stupanja na snagu Sporazuma. Studija koju su u maju ove godine objavili stručnjaci sa Birminghamskog univerziteta Aston otkrila je da je Brexit smanjio uvoz usluga iz Velike Britanije u ostatak Evrope za oko 128 milijardi evra tokom prethodne četiri godine, objavljuje nemački DW.

U pogledu trgovinskih odnosa, Velika Britanija je do sada postigla samo jedan sporazum koji nije imala kao članica EU, a to je sporazum koji je nedavno potpisala sa Australijom. Ali, činjenica je, kako podseća Guardian, da ima već 66 sporazuma o ekonomskoj saradnji. Takođe, ovaj britanski list navodi da je stopa nezaposlenosti u tri meseca, do aprila ove godine iznosila 4,7 odsto radne snage, u poređenju sa 7,3 odsto u EU. Broj ljudi koji su u Britaniji u maju ove godine dobili posao povećan je za 197.000, što je najveći porast od 2014. godine, ističe Guardian.

Kako vreme ide, tako će i ekonomistima biti lakše da procenjuju korist ili štetu od Brexita po obe strane. Ali, sudeći po nedavnim istraživanjima javnog mnjenja, pitanja poput suvereniteta i kontrole i dalje su ključna za Britance, a ne statistika uvoza i izvoza. U tom smislu, i Evropi je jasno da je za milione Britanaca Brexit više stanje duha nego trgovine.