Srbiju u najgorem scenariju čeka inflacija od pet odsto i „meka“ stagflacija

Podaci o rastu potrošačkih cena u Srbiji u martu pokazuju da je delimično počelo prelivanje inflatornih pritisaka zbog sukoba na Bliskom istoku i rasta cena sirove nafte. Ipak, stručnjaci smatraju da će do njihovog punog izražaja doći u aprilu, a inflacija bi do kraja godine mogla da dostigne i pet odsto.

Trenutna međugodišnja inflacija u martu iznosi 2,8 odsto, a rast potrošačkih cena u odnosu na februar iznosio je 0,5 odsto.

Rat u Iranu počeo je krajem februara tako da su se prvi negativni efekti na srpsku ekonomiju pokazali u martu, pre svega kroz rast cena naftnih derivata od 4,7 odsto, što je označeno kao glavni generator inflacije, uz rast cena cigareta od 2,3 procenta. Narodna banka Srbije (NBS) navodi da je to posledica znatnog rasta svetske cene nafte nakon eskalacije sukoba.

Evrodizel je poskupeo u martu sa 198 na 212 dinara, dok je cena benzina porasla sa 179 na 188 dinara za litar. Uz to država je smanjila i akcize, što će uticati i na smanjenje budžetskih prihoda. Podsetimo, država već godinama kontroliše cenu naftnih derivata putem uredbe.

Profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Veljko Mijušković kaže za Biznis.rs da ovaj rast cena derivata pokazuje da ni administrativna kontrola ne može u potpunosti da neutrališe tržišne pritiske.

“Rast od 4,7 odsto signalizira da država već ‘popušta ventil’ kroz akcize, marže ili korekcije cena kako bi izbegla nestašice. Drugim rečima, kontrola postoji, ali uz rastući fiskalni trošak i ograničen domet”, smatra naš sagovornik.

Mijušković ocenjuje da se u martu još nije toliko osetio geopolitički šok na cene i rast inflacije, ali da će april doneti prve efekte kroz energente i transport.

“Realno je očekivati mesečni rast od oko 0,8 do 1,2 odsto, uz ubrzanje međugodišnje inflacije ka 3,5 do četiri odsto u narednim mesecima. Ako se kriza produži i cena nafte ostane iznad 100 dolara, inflacija može do kraja godine prići zoni 4,5 do pet procenata. Ključni kanal prelivanja biće gorivo, logistika i posredno hrana”, kazao je on.

Mart je bio prvi mesec posle prestanka važenja uredbe o ograničenju trgovačkih marži, a podaci pokazuju da su cene hrane i pića mirovale, kao i da su i dalje niže u odnosu na isti period prošle godine, i to za 1,2 odsto.

Poskupljenje posle ukidanja ograničenja cena, koje su mnogi očekivali, zasada je izostalo. Cene povrća su smanjene za 1,2 odsto, a cene svežeg mesa za 0,2 odsto, čime su neutralisane više cene voća od jednog procenta i blagi rast cena prerađene hrane od 0,2 odsto.

Profesor Mijušković smatra da kratkotrajno gledano to jeste ohrabrujuće jer pokazuje da tržište nije reagovalo impulsivno nakon ukidanja ograničenja marži. Međutim, dodaje da je to verovatno samo vremenski pomeren efekat.

“Hrana kasni za energijom u inflacionom ciklusu, tako da se pravi pritisak može očekivati u drugom kvartalu, posebno kroz skuplji transport, đubrivo i ambalažu”.

S obzirom na okolnosti ratnog stanja koje stvaraju pritisak na cene i ekonomiju, Međunarodni monetarni fond (MMF) je u Izveštaju o globalnim ekonomskim kretanjima u utorak prognozirao da će rast srpske privrede ove godine usporiti na 2,8 odsto, dok će inflacija do kraja godine iznositi 5,2 odsto.

Zvanična prognoza za rast potrošačkih cena NBS i dalje je pre rata projektovanih oko četiri odsto, a Veljko Mijušković smatra da je realno očekivati da centralna banka revidira projekciju naviše.

“MMF-ova projekcija od oko 5,2 odsto reflektuje jači spoljašnji šok, dok je procena NBS od četiri odsto rađena pre eskalacije. Realno je očekivati da centralna banka revidira projekciju naviše, verovatno ka rasponu četiri do 4,5 odsto, uz zadržavanje narativa o ‘kontrolisanoj inflaciji’. Potpuno približavanje proceni MMF-a zavisiće od trajanja energetske krize”, smatra sagovornik.

Podsetimo, koridor u kojem NBS već dugo cilja inflaciju iznosi tri plus/minus 1,5 odsto.

Kada je reč o tome kako bi rast cena mogao da utiče na monetarnu politiku, Mijušković smatra da će NBS pokušati da izbegne novo podizanje referentne kamatne stope jer bi to dodatno opteretilo kredite i usporilo rast.

Verovatniji su, kako navodi, „mekši“ instrumenti – intervencije na deviznom tržištu radi stabilnog kursa, upravljanje likvidnošću banaka i eventualne makroprudencijalne mere.

“Podizanje kamate ostaje opcija ako inflacija izmakne kontroli, ali ne kao prvi izbor”, ocenjuje on.

Profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić za Biznis.rs je kazao da je referentna kamatna stopa NBS u odnosu na glavnu kamatu Evropske centralne banke (ECB) na dosta višem nivou.

“Oni su oko dva, a mi smo na 5,75 odsto. To nikada nije bilo u poslednjih sedam ili osam godina. Znači, oni su više puta spuštali, a mi nismo. Zato zasad imamo prostora da ne moramo da podižemo”, kazao je Grubišić uoči poslednje sednice Izvršnog odbora NBS.

Veljko Mijušković smatra da uz rast inflacije ključni rizik za domaću ekonomiju zapravo predstavlja kombinacija više nepovoljnih faktora – usporavanje EU kao glavnog izvoznog tržišta, neizvesnost oko Naftne industrije Srbije (NIS), rast troškova zaduživanja i veći fiskalni pritisci zbog investicija poput EXPO.

“Ako se tome doda potencijalni pad stranih investicija i doznaka dolazimo do scenarija sporijeg rasta uz višu inflaciju – svojevrsni ‘meki’ oblik stagflacije. Srbija ima amortizere u vidu deviznih rezervi i relativno stabilnog bankarskog sistema, ali prostor za manevrisanje nije neograničen”, ocenjuje profesor Ekonomskog fakulteta.