Globalna emisija metana i dalje veliki problem

Metan dolazi sa mnogih mesta, manje od polovine dolazi iz prirodnih izvora kao što su močvare, a ostatak je iz ljudskih aktivnosti, uglavnom iz poljoprivrede, proizvodnje nafte i gasa i deponija.

Uoči Konferencije o klimatskim promenama koja se održava u novembru ove godine u egipatskom letovalištu Šarm el Šeik sve su manja očekivanja da će svet uspeti da jedinstveno nastupi, suoči se sa već ozbiljnim posledicama klimatske krize i dogovori sinhronizovano delovanje u budućnosti, procenjuju zeleni aktivisti, piše RTCG.

Aktivisti su podsetili na to da se tačno pre godinu više od 100 zemalja pridružilo naporima koje su predvodile SAD i Evropska unija da se smanje emisije gasa stakleme bašte metana za 30 odsto do 2030. godine u odnosu na nivoe iz 2020. godine. Pakt je deo inicijative koja ima za cilj rešavanje jednog od glavnih uzoraka klimatskih promena.

Obećanje da će redukovati metan pokrenuto na samitu COP26 u Glazgovu i obuhvata i zemlje koje predstavljaju gotovo polovinu globalnih emisija metana i 70 odsto globalnog BDP-a.

“Zajedno smo posvećeni zajedničkom smanjenju metana za 30 procenata do 2030. I mislim da možemo ići i dalje od toga”, rekao je američki predsednik Džo Bajden (Joe Biden) u Glazgovu prošle godine.

Među novim potpisnicima nalazi se i Brazil, jedan od najvećih emitera metana. Globalno obećanje o smanjenju uključuje šest od 10 najvećih svetskih emitera metana: Sjedinjene Američke Države, Brazil, Indoneziju, Nigeriju, Pakistan i Meksiko.

Ipak, kako tvrde zeleni aktivisti, od trenutka potpisivanja tog protokola, skoro ništa nije učinjeno da se sprovedu obaveze od strana potpisnica. Jedino je Velika Britanija najavila da će do 2030. smanjiti emisije od ispuštanja metana tokom proizvodnje nafte na nulu.

Metan je mnogo snažniji gas staklene bašte od ugljen-dioksida i zadržava toplotu 80 puta efikasnije tokom perioda od 20 godina. Količina metana u atmosferi je dva i po puta veća od predindustrijskog nivoa i stalno raste. Poslednja saopštenja koja nam dolaze iz Brisela i Vašingtona potvrđuju da je malo verovatno da će se porast temperature zadržati ispod željene psihološke vrednosti od 1,5 stepeni iznad predindustrijskog perioda, a jedina nada za to je drastično smanjenje emisija metana.

Metan dolazi sa mnogih mesta, manje od polovine dolazi iz prirodnih izvora kao što su močvare, a ostatak je iz ljudskih aktivnosti, uglavnom iz poljoprivrede, proizvodnje nafte i gasa i deponija.

Najlakše je kontrolisati emisije iz sektora fosilnih goriva, koji proizvodi oko četvrtinu emisija metana ili prirodnog gasa. Curenja iz starih naftnih bušotina ili postojećih cevovoda u SAD- u i Rusiji su toliko velika da se mogu otkriti iz svemira.