Globalni rast cena hrane preliva se na tržište Hrvatske

Za sada se u Hrvatskoj snažan rast cena sirovina, stočne hrane i ostalih inputa nije odrazio na cene ni u otkupu, ni u veleprodaji, pa su marže proizvođača vrlo niske.

Na tržište hrane snažno utiče niz faktora. Nesigurnost je velika i prognoze o kretanju cena su osetljive, pa se teško mogu sa sigurnošću utvrditi svi uticaji koji će prevladati na nivou cena, pa čak i na tržištu Evropske unije.

Osim globalnih kretanja, na cene hrane značajno utiče i kupovna moć per capita koja je u Hrvatskoj, prema podacima Eurostata, u 2020. godini bila za 45 odsto manja u odnosu na prosek EU.

Za razliku od kupovne moći stanovništva, cene hrane na hrvatskom tržištu su od evropskog proseka niže svega šest procenata.

Na kretanje cena mesa, mesnih prerađevina, mleka, kao i na cene žitarica i uljarica, snažno utiču kretanja na globalnom nivou. Velika potražnja, naročito u Kini, za žitaricama, uljaricama, stočnom hranom kao i nekim vrstama mesa, utiče na uzlazni rast cena na svetskom i EU tržištu, a to se preliva i na tržište Hrvatske, piše Poslovni.

Proizvodnja i prerada mesa lani su bili ugroženi zbog poteškoća pri kupovini proizvodnih inputa, poput hrane za životinje, ograničenja u prevozu živih životinja, prelaska granice, pristupa stručnim uslugama i radnoj snazi te ograničenja u isporuci mesa i mesnih prerađevina na tržište.

Cene mesa i mesnih prerađevina takođe su varirale zbog jaza u ponudi i potražnji, uglavnom zbog panične kupovine i ograničenja pri potrošnji u segmentu ugostiteljstva. To je dovelo do povećanja potrošnje nekih vrsta mesa koji se više troše kao što su piletina i svinjetina, a pada potrošnje junetine i jagnjetine koje se troše više u HORECA sektoru. Uticaj na nivo zaliha tih proizvoda i cene imaće i rezultati žetve ratarskih kultura.

Uporedna analiza trendova sirovina za stočnu hranu pokazuje da je u prvih pet šest meseci došlo do enormnog rasta cena kukuruza, sojinog zrna te suncokretove i sojine sačme.

Hrvatski državni zavod za statistiku objavio je za prvo tromesečje povećanje indeksa stočne hrane za 24 odsto.

Očekuje da će se proizvodnja svinjskog mesa u EU nastaviti rast da bi se na taj način nadoknadila proizvodnja koja je u nekim zemljama bila smanjena zbog afričke svinjske kuge. Na cenu svinjetine najviše će uticati potražnja za svinjskim mesom s kineskog tržišta.

Za razliku od svinjetine cene teletine i govedine u EU su u porastu. U zavisnosti od vrste mesa, rast cena se kreće do 10 odsto. U Hrvatskoj su do kraja jula cene junećeg mesa rasle nešto sporije nego u EU, od tri do pet odsto, ali su cene živih životinja skočile za 20 procenata u odnosu na prošlu godinu.