Globalno povećanje korporativnog oporezivanja pod znakom pitanja

Zašto je prošle godine gromoglasno najavljivan međunarodni sporazum o višem oporezivanju kompanija doživeo zastoj, odnosno nije do kraja sproveden u delo? Ekonomisti širom sveta hvalili su ga kao najambiciozniji “remont” korporativnog poreza u jednom veku, a sada je zaglavljen zahvaljujući strahu političara i preglomaznih birokratskih zahteva.

Podsetimo, tek prošle jeseni više od 130 zemalja potpisalo je sporazum o eliminaciji svetskih poreskih rajeva i uvođenju globalnog minimalnog poreza. Sporazum je osmišljen da značajno poveća poreze na mnoge velike korporacije i da okonča međunarodnu borbu oko toga kako se oporezuju tehnološke kompanije. Njegovi tvorci su rekli da će okončati globalnu „trku za najniže stope” poreza na dobit.

Ali zakonodavci i u SAD i u Evropi sada se sa povećanom teškoćom bore da donesu zakone potrebne da bi ispunili obećanja sadržana u sporazumu, piše New York Times. I nikakve poreske promene verovatno neće proći same od sebe, a da prethodno ne prođu i politički popularniji programi potrošnje, što je posebno u fokusu u svetlu ukrajinske krize.

U Sjedinjenim Američkim Državama, centralni problem je to što demokrate u Senatu ne mogu da se dogovore oko predloga potrošnje — za energiju, cene lekova i druga pitanja — koji bi pratili promene poreza. Republikanci se ne protive svim poreskim odredbama, ali pokazuju malo znakova da glasaju za bilo koji zakon. Kao rezultat toga, svaki demokrata u Senatu mora da pristane na zakon da bi bio usvojen.

U Evropi, nakon godina u kojima se Irska opirala poreskim sporazumima kako bi zaštitila svoj status poreskog raja, irski lideri su nkonačno pristali na promene, teškom mukom. Ali sada se pojavila druga prepreka: Poljska. Poljski zvaničnici su izrazili “tehničku zabrinutost”, ali zvaničnici u drugim delovima Evrope i u SAD veruju da Poljska zapravo traži polugu u sporu sa Evropskom unijom zbog novca koji je ovoj zemlji obećan u okviru pomoći tokom pandemije korona virusa.

Ako i SAD i Evropa ne uspeju da ispoštuju izvikani sporazum, globalni dogovor će se verovatno raspasti. To bi značilo nastavak mešanja poreskih stopa i povezanih tarifnih borbi širom sveta.

Sporazum je imao dva stuba na kojima se zasnivao. Prvo, zemlje bi trebalo da uvedu minimalni porez od 15 odsto koji bi kompanije plaćale na svoj globalni profit bez obzira na to gde im je sedište.

Sa tim dogovrenim minimumom na snazi, bilo bi manje razloga za kompanije da beže u zemlje sa najnižim stopama poreza i manji pritisak na nacije da smanje svoje poreske stope kako bi privukle strane investicije. Kako sada stoji, ova “trka ka dnu” je lišila vlade poreskih prihoda koje treba da ulože u infrastrukturu i mreže socijalne zaštite.

Drugo, sporazum bi omogućio vladama da oporezuju najveće i najprofitabilnije kompanije na svetu na osnovu toga gde se njihova roba i usluge prodaju umesto prema mestu gde se nalaze.

Postojeći sistem oporezivanja kompanija na osnovu lokacije njihovog poslovanja stvorio je višestruke probleme. To je navelo kompanije da tvrde da je veliki deo njihovih operacija u mestima sa niskim porezom kao što su Irska ili Bermuda. I to je dovelo do borbe između SAD i evropskih zemalja koje su nametnule posebne poreze američkim tehnološkim gigantima, poput Googla i Facebooka, koji posluju širom sveta čak i ako nemaju fizičko prisustvo u svakoj zemlji, piše NYT.

Globalni poreski pakt uključuje kompromis koji bi prekinuo tu borbu. Sporazum bi takođe omogućio zemljama da nametne dodatne poreze za oko 100 najvećih svetskih kompanija, na osnovu toga gde ostvaruju prodaju.

Ali pre nego što se bilo šta od toga dogodi, potrebno je još više ubeđivanja. Na jednonedeljnom putovanju u Evropu u maju, ministarka finansija SAD Dženet Jelen (Janet Yellen) prvo je posetila Varšavu u nadi da će moći da ubedi Poljsku da ne poništi ceo sporazum.