Građani i preduzeća u Crnoj Gori plaćaju više od 2.300 različitih dažbina

U Crnoj Gori postoje 2.302 različite državne ili opštinske dažbine koje plaćaju građani, preduzetnici i preduzeća. Ovi nameti definisani su kroz čak 827 različitih pravnih akata, navodi se na sajtu javninameti.gov.me, kojeg su pripremila ministarstva finansija i ekonomije Crne Gore, odnosno Sekretarijat Saveta za konkurentnost, uz podršku Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i u saradnji sa Vladom Velike Britanije.

Na sajtu se navodi da broj ovih dažbina možda nije konačan i pozivaju se privatnici da ako plaćaju neki namet koji nije naveden ili znaju za njega to prijave na njihov mejl.

Ovaj registar javnih nameta za sada je u probnom radu, a u toku su pripreme za izradu zakona o registru javnih nameta koji će definisati njegov rad i popisati sve javne namete na jednom mestu. Radnu grupu koja će se baviti pripremom ovog zakona, ali i svrsishodnosti raznih nameta i ogromnog broja pravnih propisa koji ih definišu, formiraće Vladin Savet za konkurentnost, prenose Vijesti.

Kako je navedeno na sajtu registar nameta sadrži spisak dažbina na državnom i lokalnom nivou, koje su u obavezi da plaćaju fizička i pravna lica, a osnovni cilj njegovog kreiranja je centralizacija podataka kako bi se pojednostavio proces poslovanja i povećanja transparentnosti.

Isto tako se navodi da je pitanje registra koji objedinjava fiskalne namete na nacionalnom i lokalnom nivou, već duže vreme važna tema inicirana od Vlade Crne Gore i privrednih udruženja, kao mera za unapređenje poslovnog ambijenta.

Kako se ističe, Registar omogućava javnom sektoru da ima uvid u opterećenost nametima po sektorima privrede, analizira neophodnost postojećih nameta i na osnovu tih inputa donosi odluku u kojim slučajevima se namet može smanjiti, odložiti ili ukinuti. Ova baza treba da pomogne donosiocima odluka pri izradi nove regulative i utvrđivanja novih nameta. Sa druge strane, za privredu ovakav registar omogućuje da na transparentan način ima uvid u listu nameta i iznos istih za oblasti koje se odnose na njihovo poslovanje, kao i mogućnost da unapred izračunaju i planiraju troškove koji se odnose na njihove obaveze prema javnom sektoru.

Slična istraživanja i u Srbiji pokazuju postojanje ogromnog broja fiskalnih i parafiskalnih nameta.

Nedavno istraživanje NALED i KPMG u okviru Projekta za reformu neporeskih prihoda, a koji podržava USAID, pokazalo je da samo na republičkom nivou postoji 1.189 neporeskih nameta. Kako se navodi, kada se tome doda i veliki broj nameta koje propisuju lokalne samouprave, pokrajina, javna preduzeća i agencije, jasno je da građani i privreda ne mogu da razumeju šta sve moraju da plaćaju, osim ako se to ne prikaže na jednostavan način i na jednom mestu, u okviru javnog elektronskog registra neporeskih nameta.

Ovo istraživanje je pokazalo da je privreda Srbije tokom 2019. godine samo za 20 najvećih poreskih nameta izdvojila skoro 148 milijardi dinara, što je dvostruko veći iznos u poređenju sa 2016. godinom, kada je taj iznos dostigao oko 73 milijarde dinara. Inače, više od polovine tog novca, nešto oko 50 odsto pripalo je republičkom budžetu, ističu u NALED.