GRAĐANI IZBEGAVAJU KUPOVINU NEKRETNINA „NA DOBOŠ“ Uprkos nižim cenama ovakva vrsta prodaje u Srbiji još uvek je tabu tema

Prodaja nepokretnosti koje su iz različitih razloga otišle „na doboš“ u Srbiji je još uvek nepoznanica. Čini se da u tom pogledu kaskamo za razvijenijim zemljama jer se često može čuti da ovakve nekretnine ljudi uglavnom izbegavaju da kupuju uprkos tome što su cene takvih vrsta nepokretnosti neretko znatno niže od realnih tržišnih cena.

„Za prodaju nekretnina koja ne ide postupkom redovne, već putem prinudne prodaje, nema mnogo zainteresovanih građana. Iako ne postoji nikakva opasnost jer je to legalna prodaja i kupovina, naročito kada to čine banke u slučajevima kada ljudi nisu u mogućnosti da otplate nekretninu, kod jednog broja građana postoji uverenje da takva kupovina ne donosi baš sreću onome ko je kupuje na tuđoj muci“, kaže za Biznis.rs Kaća Lazarević, licencirani agent i suvlasnik agencije za nekretnine.

Tako, u nekim zemljama i bivšim republikama, ljudi uopšte ne žele u takvim kupovinama da učestvuju, neretko se dešava da čak ni bravari ne žele da menjaju brave na takvim stanovima, dok oni koje to interesuje kao biznis, u to ulaze bez ikakvih problema, objašnjava Lazarević i dodaje da je takva vrsta prodaje obično jako teška jer u publici uglavnom sede ljudi čiji se stanovi prodaju.

Najviše nepokretnosti „na doboš“ prodaje se u Beogradu

Prodaja se u praksi najčešće sprovodi u skladu sa Zakonom o izvršenju i obezbeđenju. „Na zahtev klijenata oglašavamo hipotekarne i prodaje u stečaju, ali njih je manje“, kaže za Biznis.rs Suzana Prvulj, PR menadžer portala dobos.rs koji je jedini portal u Srbiji koji pruža sveobuhvatne i ažurne podatke o nekretninama, vozilima i drugim predmetima na javnoj prodaji.

Njihovi klijenti uglavnom su banke, javni izvršitelji, zapravo pravna lica, a sam portal bavi se isključivo oglašavanjem, a ne i posredovanjem u prodaji.

„Kada je reč o nepokretnostima, na našem portalu trenutno se nalazi 653 oglasa. U njih spadaju stambeni objekti, poslovni prostori, zemljišta… Konkretno, 331 oglas je u vezi sa prodajom stambenih objekata, oglašenih poslovnih prostora ima 133, dok ostatak čine zemljišta, kao i oglasi za prodaju garaža ili sličnih nepokretnosti“, navodi Prvulj i dodaje da se najviše nepokretnosti nalazi u Beogradu, čak 75, u Novom Sadu 24, Subotici 23, Nišu devet, Paraćinu i Somboru po 12, Kragujevcu 11.

Procedura prilikom prodaje i kupovine  

Zaključak o prodaji nekretnine kojim se određuju način i uslovi prodaje donosi sud. Prodaja se vrši putem usmenog javnog nadmetanja, u kom mogu učestvovati samo lica koja su prethodno položila jemstvo.

„Stranke i založni poverioci mogu se u svako doba sporazumeti da se prodaja nekretnine izvrši u određenom roku neposrednom pogodbom. Ugovor o prodaji neposrednom pogodbom zaključuje se u pisanom obliku i ovaj ugovor proizvodi dejstvo od dana pravosnažnosti rešenja o dosuđenju. Kod prodaje neposrednom pogodbom kupac polaže jemstvo licu sa kojim je zaključio ugovor i to neposredno pred zaključenje ugovora“, objašnjava Prvulj.

Kako se određuje cena nekretnina

Određivanje cene vrši se u skladu sa zakonima Srbije, objašnjava Prvulj i dodaje da se vrednost nekretnine utvrđuje u visini tržišne cene na dan procene, a na osnovu nalaza i mišljenja veštaka i drugih činjenica.

„Primera radi, cena na prvoj javnoj prodaji (aukciji) može biti umanjena, tako da iznosi 70 ili 60 odsto od procenjene vrednosti nekretnine, dok početna cena na drugoj prodaji, ukoliko prva bude neuspešna, može iznositi 50 odnosno 30 odsto od procenjene vrednosti„, napominje naša sagovornica.

Kako objašnjava, situacija je drugačija kada sud izvršnom poveriocu zaključkom dosudi nekretninu u vlasništvo jer je javna prodaja bila neuspešna. U tom slučaju, poverilac postaje vlasnik nekretnine i sam, kao i svaki drugi vlasnik, formira cenu.

„Zbog neuspešnih aukcija nakon kojih se zakazuje sledeća javna prodaja, kao i zbog odluke o prodaji neposrednom pogodbom, događa se da na zahtev klijenta, oglašavamo isti predmet prodaje više puta“, navodi Prvulj.