Građani Srbije moraju najduže u Evropi da rade za kupovinu novog stana

Za kupovinu stana od 70 m² u Srbiji je potrebno izdvojiti 15,2 godišnje bruto plate, što je najviše u Evropi. Prosečna cena novog stana u Srbiji je 1.414 evra/m², pokazuje deseti izveštaj kompanije Deloitte – ‘Indeks tržišta stambenih nekretnina u Evropi’.

Prema ovom izveštaju za 2020. godinu, Austrija je prvi put postala država sa najvišim cenama novih stambenih nekretnina, sa prosekom od 4.457 evra/m², i ispred je Francuske, Nemačke, Velike Britanije i Izraela, gde su prosečne cene takođe iznad 4.000 evra/m². S druge strane, novi stanovi najjeftiniji su u Bugarskoj sa cenom od 578 evra/m².

Najveći rast cena novih stanova u 2020. godini ostvaren je u Mađarskoj, gde su cene u proseku rasle za 12,3 odsto, a rast cena za više od 10 procenata ostvaren je još u Nemačkoj i Holandiji.

„Istraživanje i analiza prvenstveno imaju za cilj razvoj novih cena stanova 2020. godine u odnosu na 2019. godinu, na nivou zemalja i poređenjem glavnih gradova. Istraživanje je otkrilo da su cene porasle u svim zemljama širom Evrope, a Rim je jedini izuzetak u kojem su cene zabeležile pad. Drugi aspekt istraživanja razmatra pristupačnost novih stanova od 70 m² u glavnim gradovima, uzimajući u obzir prosečna godišnja bruto primanja po državama“, kaže za Biznis.rs Tomaž Ličen iz slovenačkog dela kompanije Deloitte.

Prethodni ‘Indeks tržišta stambenih nekretnina u Evropi’ pokazao je da je u 2019. godini u 19 država prosečna cena novoizgrađenih stambenih nekretnina imala trend rasta, a u četiri države trend pada (istraživanje je rađeno u 23 države).

„U 2020. godini taj trend je nastavljen i od 24 države rast cena novoizgrađenih stambenih nekretnina ostvaren je u 21 državi“, objašnjava za Biznis.rs rukovodilac u sektoru za finansijski konsalting kompanije Deloitte u Banjaluci, Darko Lakić.

Pariz je i u 2020. godini ostao grad sa najskupljim kvadratnim metrom novog stana u Evropi (12.917 evra/m²), ispred Tel Aviva i Minhena, a u Parizu je najskuplji i najam stana, sa prosečnom cenom od 28,6 evra/m² mesečno.

Nastavlja se rast tržišta nekretnina u Srbiji

Slično prošlogodišnjem izdanju, nekoliko zemalja iz regiona centralne i istočne Evrope (Slovačka, Letonija, Hrvatska, Mađarska, Poljska, Srbija, Rumunija) zabeležile su prosečne cene u rasponu od 1.000 do 2.000 evra/m² tokom 2020. godine, a pridružile su im se Irska i Portugalija.

Kako je obrazloženo, da bi procenili pristupačnost ‘sopstvenog’ stanovanja, istraživači su izračunali broj prosečnih bruto godišnjih zarada potrebnih za kupovinu standardizovanog novog stana u svakoj zemlji. Međutim, primetili su da postoji ograničenje ove mere na geografski većim tržištima, koja bi mogla da imaju veći raspon otkupnih cena.

„Nakon četiri godine na prvom mestu, u Češkoj je zabeleženo drugo najmanje pristupačno stanovanje među zemljama učesnicama sa prosekom od 12,2 bruto godišnje plate za kupovinu standardizovanog stana. U odnosu na prošlu godinu, ovo je povećanje za skoro dve prosečne godišnje plate. Slično kao i lane, potencijalni kupci u Slovačkoj i Austriji potrošili bi oko 10 prosečnih bruto godišnjih zarada za kupovinu stana od 70 m². Građani u Izraelu, Letoniji, Sloveniji, Mađarskoj i Hrvatskoj morali su potrošiti između osam i 10 prosečnih godišnjih plata da bi priuštili sebi dom“, piše u Izveštaju.

Kako su dodali istraživači, slično kao i prošle godine, Ostrava u Češkoj i Niš u Srbiji dva su grada sa liste sa najnižim odnosom prema nacionalnim prosecima, sa 62,98 odsto i 64,99 procenata respektivno.

„U našem istraživanju bilo je i drugih gradova koji su ove godine zabeležili nižu cenu stanovanja u odnosu na nacionalni prosek. Takva je situacija bila u Gracu, Lincu, Debrecinu, Đeru, Torinu, Katovicama, Lođu, Temišvaru, Novom Sadu, Mariboru, Kopru, Alikanteu, Birmingemu i Mančesteru“, navodi se u Izveštaju.

Slično kao i prošle godine, balkanske zemlje (Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska i Srbija) nalaze se pri dnu grafikona, koji ih čini najpristupačnijim u pogledu cena stanova za iznajmljivanje. Ipak, tržište nekretnina u Srbiji beleži stalni rast koji je počeo još 2016. godine.

„Očekivano, prvi kvartal lane počeo je na isti način. Zvanični podaci pokazuju da je tržište nekretnina opalo za čak 70 odsto u odnosu na period pre izbijanja pandemije bolesti Covid-19. Ukupna vrednost srpskog tržišta nekretnina tokom vanrednog stanja usled korona krize iznosila je nešto više od 225 miliona, što je manje od polovine u odnosu na isti period prošle godine“, piše u Deloitte Izveštaju.

Prema zvaničnim podacima, od 1. do 16. januara prošle godine došlo je do povećanja broja zaključenih kupoprodajnih ugovora za 11 procenata iz godine u godinu. Ono što je zanimljivo je da nije zabeleženo smanjenje cena nekretnina, a u nekim slučajevima cene su bile i veće.

„Tržište iznajmljivanja i izgradnja novih stanova takođe su pogođeni pandemijom uglavnom zbog vladinih mera. Gradilišta su uglavnom bila zatvorena, što je izazvalo mnoge probleme ‘više sile’ sa izvođačima, ali nisu zabeležena značajna kašnjenja u datumima završetka projekata. Zanimljivo je da su cene vikendica i kuća za odmor u ruralnim područjima u proseku porasle za 20 odsto, uglavnom zbog karantina i vladinih mera nametnutih u gradovima. Međutim, nakon što je zaključavanje završeno, tržište nekretnina brzo se oporavilo u drugom kvartalu 2020. godine i nastavilo do prvog kvartala 2021. godine“, istaknuto je u ‘Indeksu tržišta stambenih nekretnina u Evropi’.

Iako je tržište nastavilo da raste, opšte raspoloženje među kupcima je, smatraju autori pomenutog istraživanja, pre svega oprezno, bar dok se situacija ne stabilizuje trajno, što je slučaj od ove polovine godine. To je posebno bilo vidljivo u slučaju kupaca koji se oslanjaju na finansiranje uz podršku stambenih kredita.

Kvadrat novog stana u Bosni i Hercegovini ispod 1.000 evra

Navedeni Izveštaj obuhvata i tržište stambenih nekretnina u Bosni i Hercegovini. Pored Bugarske, BiH je jedina država gde je prosečna cena novih stanova ispod 1.000 evra/m².

„Prosečne cene novih stanova u Bosni i Hercegovini, nakon godina rasta, u 2020. godini su imale pad od 1,54 odsto (uz Italiju i Srbiju sa padom cena u 2020. godini). Ako se posmatra samo Banja Luka (za Sarajevo nisu bili dostupni podaci prilikom pripreme izveštaja), lane je ostvaren rast od čak 14,5 procenata“, ističe rukovodilac u sektoru za finansijski konsalting kompanije Deloitte u Banjaluci, Darko Lakić.

Kako kaže, u 2020. godini tržište nekretnina u BiH je bilo pod uticajem korona virusa, ali je poslednjih meseci 2020. godine obim transakcija porastao.

„Tražnja za kratkoročnim i dugoročnim iznajmljivanjem stanova značajno je smanjena u toku prošle godine u BiH, i za razliku od obima kupoprodajnih transakcija, nije došlo do oporavka tržišta iznajmljivanja stanova“, konstatovao je naš sagovornik iz BiH.

Slovenci plaćaju 8,6 godišnje bruto plate za kupovinu novog stana

Prosečna cena transakcije novih stanova u glavnim gradovima najmanje je porasla u Ljubljani (+3,91 odsto), dok je najveći rast zabeležen u Zagrebu (+7,38 procenata).

„Uprkos najnižem povećanju, prosečna transakciona cena novog stana u Ljubljani iznosila je 3.123 evra/m², što je za 68 odsto više u odnosu na Zagreb (1.859 evra/m²), 79,4 procenta više u odnosu na Beograd (1.741 evra/m²), i 155 odsto više u odnosu na Sarajevo (1.224 EUR/m²)“, objašnjava Tomaž Ličen iz slovenačkog dela kompanije Deloitte.

Upoređujući region Balkana sa našim najbližim susedom Austrijom, prosečna transakciona cena novog stana po kvadratnom metru porasla je za 5,84 odsto i iznosila je 4.457 evra/m², što je za 62 procenta više u odnosu na Sloveniju.

„Gledajući priuštivost, prosečni Slovenci koji žive u Ljubljani morali su da plate 8,6 godišnje bruto plate za kupovinu 70 m² novog stana, prosečni Hrvati koji žive u Zagrebu morali su da platiti 8,1 godišnju bruto platu, dok je prosečan Srbin koji živi u Beogradu morao da plati 15,2 godišnje bruto plate. Najpristupačnija zemlja je Irska, gde su prosečni Irci koji žive u Dablinu morali da plate 3,1 godišnju bruto platu za kupovinu 70 m² novog stana, a slede je Belgija sa 4,2 i Portugal sa 4,4“, obrazložio je naš sagovornik iz Slovenije.

On je dodao da uprkos činjenici da je pandemija korona virusa rezultirala ekonomskom recesijom u evrozoni, gde se BDP smanjio za 6,8 odsto u 2020. godini, tržište rada nije bilo toliko pogođeno zbog državne pomoći ekonomiji i javnom sektoru.

„Gledajući istorijske kamatne stope i na osnovu prognoze da će kamatne stope na hipoteke ostati na slično niskom nivou najmanje sledećih pet godina, očekuje se da će cene rasti još više, ali po nižoj stopi u odnosu na 2020. godinu. Još jedan aspekt koji treba pogledati je ponuda i potražnja novih stanova u kojima je potražnja znatno veća u odnosu na ponudu koja ne može pratiti potražnju i nastavlja migracije u glavne gradove“, istakao je Ličen.

Kako je naglasio, slovenačka domaćinstva su među najmanje zaduženima za stanovanje među zemljama uključenim u istraživanje.

„U 2019. godini (nema novijih podataka) stambeni dug činio je 22,7 procenata godišnjeg raspoloživog prihoda domaćinstva. Najzaduženija domaćinstva su u Holandiji, Danskoj i Norveškoj, gde je stambeni dug znatno iznad sto odsto godišnjeg raspoloživog prihoda domaćinstava“, konstatovao je naš sagovornik iz Slovenije.