Održivost utiče na tržišnu cenu nekretnina, pandemija promenila perspektivu

Pandemija korona virusa uticala je na tržište nekretnina i građevinarstvo, a posebno je istakla održivost, zelenu i zdravu gradnju, što je propraćeno zakonima i pravilnicima u vezi sa klimatskim promenama. Sve ovo je, naravno, imalo uticaja i na same cene, o čemu je između ostalog bilo reči na danas održanoj konferenciji u organizaciji Nacionalnog udruženja procenitelja Srbije (NUPS) i Royal Institution of Chartered Surveyors (RICS) pod nazivom „Is the Future of Real Estate Now?“.

Izvršna direktorka Saveta zelene gradnje Srbije, Dragana Korica, istakla je da je građevinski sektor jedan od najagresivnijih kada je u pitanju životna sredina, kao i da se izgradnjom zgrada nemilice troše prirodni resursi za proizvodnju materijala za gradnju.

„Da bismo obezbedili potrebnu izgrađenu sredinu za očekivani porast stanovništva, za koju postoji pretpostavka da će se u narednih 15 godina udvostručiti, jasno je da stvari moraju da se menjaju. Sve ukazuje na to da transformacija građevinskog sektora mora da ide ka jednom putu održivosti. Balans između ekonomije i životne sredine zaista postoji i naša misija je da se građevinski sektor transformiše u tom pravcu. Naša vizija je da održiva gradnja bude srce Srbije“, navela je Korica na konferenciji.

Ona je kao primer dobrog spoja ekonomije i ekologije govorila o održivoj zgradi u Švedskoj, za koju su ulaganja u samom početku bila velika, ali koja je kroz nekoliko godina ’samu sebe isplatila’.

„Zelena gradnja objedinjuje sve principe pod jednim krovom, neko to naziva i pasivni princip. Ona je tako napravljena da najviše iskoristi od sunčeve svetlosti, zatim ima solarne panele i slično, pa sakuplja kišnicu za tehničku upotrebu, zatim izvlači zagađen vazduh na gore, prirodno praveći ventilaciju. Takođe je sve podržano smart sistemom, tako da svaki korisnik podešava svoje uslove – vazduh, svetlost, ambijent, temperaturu i ostalo. Ova zgrada je bila jedna od najskupljih u samom startu, ali se kroz nekoliko godina ne samo otplatila, nego je i jedna od najodrživijih zgrada kompanije Deloitte, i zato su krenuli u izgradnju još jedne slične“, naglasila je izvršna direktorka Saveta zelene gradnje Srbije.

Kako je dodala, ovakva zgrada je veoma dobra i za korisnike, jer je dokazano da adekvatan komfor pospešuje kognitivne sposobnosti, zatim lečenje pacijenata u bolnicama, i tome slično. Korica je istakla i značaj sertifikacije zelenih objekata kao alatke za prepoznavanje zelene agende.

„Kompanije sve više prepoznaju značaj ovakvog sertifikata i beleže se ozbiljne uštede na taj način, a takve nekretnine postaju privlačnije. Procenitelji treba da uzmu ovaj aspekt u razmatranje. Takođe, uskoro će se pojaviti i WELL sertifikat na srpskom tržištu, za faze upotrebe i održavanja koje se odnose na zdravlje i sigurnost. Ovo su sve pozitivni efekti pandemije korona virusa u smislu kretanja ka održivom razvoju“, smatra Korica.

Odgovorna inženjerka za energetsku efikasnost zgrada, direktorka firme Atelier Mitrović doo, arhitekta i urbanista koja se bavi veštačenjima i procenama – Slavenka Mitrović Lazarević, govorila je o napredovanju u postizanju održivosti.

„Šteta koju čovečanstvo čini na prirodnom okruženju vodi neravnoteži, a posledice toga su požari, poplave, zagađenje i drugo. Od 2007. godine procenat stanovnika koji žive u urbanim područjima nadmašio je procenat ruralnog stanovništva globalno. Prosečna površina stambenog prostora po stanovniku u poslednjih 50 godina je sve veća, izgrađeno okruženje globalno generiše 30 odsto emisije gasova godišnje, a sektor gradnje upotrebljava 32 procenta svetskih prirodnih rezervi godišnje“, izjavila je arhitekta na konferenciji Nacionalnog udruženja procenitelja Srbije.

Mitrović Lazarević je dodala da se gradnjom i savremenim načinom života površine na kojima žive divlje životinje smanjuju, usled čega dolazi do njihovog mešanja sa stanovništvom, što dovodi do raznih bolesti.

„I u ovoj pandemiji je primećeno da su zdravstveni problemi koji nastaju usled zaražavanja starim i novim virusima još izraženiji kod ljudi koji žive u uslovima zagađenog vazduha. Takođe imamo i trend koji se pojavio ove i prošle godine, a to je veća potražnja za vikend kućama na planinama i rekama, usled čega se ponovo traže nekretnine sa balkonima, terasama ili parkovima u blizini, kao i stanovi sa dovoljno velikim ostavama. Bitno je reći da održivi razvoj treba da zadovolji potrebe sadašnje generacije bez dovođenja u pitanje mogućnosti budućih generacija da zadovolje svoje potrebe“, naglasila je Mitrović Lazarević.

Ona je dodala da, ako se razvoj definiše kao povećanje blagostanja, onda održivi razvoj predstavlja nesmanjivanje blagostanja tokom vremena.

„Nije dovoljno imati zelenu ili energetski efikasnu zgradu, ako se ona nalazi u okruženju koje je nastalo širenjem na zelene površine, ako je upotreba zemljišta za individualnu gradnju prevelika (prevelike površine parcela), ako je udaljenost od škole, prodavnice i ostalih sadržaja prevelika, pa je za sve neophodan transport motornim vozilom. Takođe, i ako dizajn okruženja ne podstiče i ne omogućava pešačenje, biciklizam i ostale vidove nezagađujućeg kretanja, ako je velika udaljenost od infrastrukturnih servisa (vodovod, kanalizacija, električna energija, gasni vodovi, vatrogasna služba, služba hitne pomoći…) i proizvodnje hrane, ako je materijalizacija okruženja i zgrade neekološka (u smislu ekološke ispravnosti materijala, veka trajanja materijala i objekata, ispravnosti vođenja gradilišta i sl.)“, zaključuje arhitekta.

Projektni direktor kompanije The Immune Building Standard, Daren Alen (Darren Allen), na konferenciji je govorio o konceptu zdravih zgrada koje se bave imunitetom i zdravim okruženjem u zatvorenom prostoru.

„Pre pandemije nije postojala komercijalna zgrada koja je bila priprmeljena za korona virus. Moramo da imamo otpornije zgrade, moramo da redizajniramo, reprojektujemo, osmislimo i reorganizujemo naše zgrade za vraćanje zaposlenih u poslovni prostor. Standard zdravih zgrada se stalno unapređuje u inženjerskom, arhitektonskom, medicinskom, i drugom smislu. Tu je sve bitno – kako se krećemo kroz prostor, kakvi se materijali koriste, kvalitet vazduha, kvalitet vode, a tu je važan segment i IoT (internet stvari), razni filteri, sredstva i prostori za dezinfekciju, kao i markeri za socijalno distanciranje, proizvodi za čišćenje – i to sve spada pod – zdrav način po dizajnu. Ovo je praktično projektovanje i održavanje po kome je uvek zdravlje na prvom mestu. Kako bi zgrada dobro radila za vas – morate da vidite kako da uložite danas u nju, da bi bila zdrava sutra. Tako je imuna zgrada ona u koju ljudi koji u njoj rade i borave imaju poverenja da će u slučaju pandemije i sličnih kriznih dešavanja biti pouzdana“, otkrio je Daren Alen na početku svog izlaganja, o čemu će više reči biti u narednom tekstu na portalu Biznis.rs.