Energetika se sve više okreće obnovljivim izvorima

Potrošnja uglja u EU manja za trećinu, a njegovo eksploatisanje se smanjuje i u Srbiji

BiznisEkologijaInfrastrukturaSrbijaU fokusuVesti

3.9.2021 10:59 Autor: Julijana Vincan 0

Potrošnja uglja u EU manja za trećinu, a njegovo eksploatisanje se smanjuje i u Srbiji Potrošnja uglja u EU manja za trećinu, a njegovo eksploatisanje se smanjuje i u Srbiji
Proizvodnja i potrošnja uglja u Evropskoj uniji opala je za trećinu u poslednje dve godine, a ovaj trend smanjenja korišćenja uglja se nastavlja, pokazuju... Potrošnja uglja u EU manja za trećinu, a njegovo eksploatisanje se smanjuje i u Srbiji

Proizvodnja i potrošnja uglja u Evropskoj uniji opala je za trećinu u poslednje dve godine, a ovaj trend smanjenja korišćenja uglja se nastavlja, pokazuju najnoviji podaci Eurostata. Jedan od ključnih razloga je Evropski zeleni ugovor (The European Green Deal), koji predstavlja skup političkih inicijativa Evropske komisije sa sveobuhvatnim ciljem da Evropa postane klimatski neutralna do 2050. godine.

„Evropska unija je donela Evropski zeleni ugovor u osnovi kojeg je dekarbonizacija, koja znači da se emisije ugljen-dioksida smanje 2050. godine na nulu, da Evropa postane karbon neutralna. To znači da se potrošnja svih fosilnih goriva, pre svega uglja, koji je u pogledu CO2 najintenzivniji, mora smanjivati postupno. Dakle, ovo smanjenje se dešava zbog jakog trenda da se mora smanjiti emisija ugljen-dioksida, a poznato je da je prilikom sagorevanja uglja velika emisija CO2. Za proizvodnju jednog kilovat-sata (kWh) struje u Srbiji naše termoelektrane izbacuju više od jednog kilograma CO2. Ovaj trend smanjenja trošenja uglja će se nastaviti, ali ćemo isto tako u finalnoj instanci imati smanjenje potrošnje svih fosilnih goriva, pa i nafte i gasa“, objašnjava za Biznis.rs dr Nikola Rajaković, profesor Elektrotehničkog fakulteta (ETF) u Beogradu.

Kako navodi, najveći proizvođači uglja su Poljska i Nemačka, ali i na Balkanu ima ozbiljnih proizvođača, među kojima su i Srbija i Bosna i Hercegovina. Grčka je, kaže profesor, imala jake termoelektrane, Češka takođe, tako da je Evropa bila veoma oslonjena na ugalj u proizvodnji električne energije.

Naša zemlja je oslonjena dve trećine na ugalj za proizvodnju električne energije. Naša priča o uglju ima nekoliko poglavlja. Prvo je veselo, radosno u smislu da je dobro da ga imamo i da smo naučili da ga eksploatišemo i dobro je da smo izgradili termoenergetski moćan sektor. Poglavlje dva je poglavlje ekspoatacije uglja i svi koji smo u oblasti energetike moramo sa velikim komplimentima da kažemo da su termoenergetika, odnosno termoelektrane držale naš elektro-energetski sistem poslednje četiri decenije. Poglavlje tri sledi kada je prepoznat svetski trend, a sada i mi zbog sebe moramo da zaštitimo životnu sredinu“, naveo je naš sagovornik.

Naime, termoelektrane su veliki emiteri problema u zaštiti životne sredine, jer one zagađuju i zemljište i vodu i vazduh, i tu ima raznih problema.

„Četvrto poglavlje je otklanjanje od uglja, što ne mora da bude ništa negativno. Neka uglja ostane nešto i za buduće generacije, one će možda znati da ga bolje i kvalitetnije koriste, a mi da se okrećemo obnovljivim izvorima energije. Mi ne možemo preko noći da zatvorimo termoelektrane, jer to se ni ne gradi preko noći. Ali, sve stare termoelektrane ćemo zatvarati u narednih nekoliko godina. Ove novijeg datuma će raditi deset do petnaest godina i onda ćemo ih zatvarati. Sledeće poglavlje je zatvaranje termoelektrana i prelazak na obnovljive izvore električne energije„, ističe Rajaković.

Dinamika tog plana, naglasio je profesor, još nije doneta u Srbiji, ali ćemo se uklapati, ne zbog Evrope, već zbog nas samih.

„Realni su ovi rokovi – da 2050. godine bude Evropa karbon neutralna, da i mi budemo dekarbonizovani – da ne koristimo fosilna goriva ili da ih koristimo tako da ne zagađuju životnu sredinu. Kolubara o kojoj govorimo sada zamišljena je jako davno i priča o njoj je veoma duga i počinje 80-ih godina prošlog veka, kada je to imalo svoj pun tehničko-tehnološki, a rekao bih i ekonomski dobar i zdrav motiv. Stvari su se menjale, okolnosti su se menjale, ne postoje statičke okolnosti ni u jednom poslu. Energetika se dramatično menja u poslednjih nekoliko godina. Prema tome, ono što je nekad bilo to se dešava po inerciji, logici koja je još zastupljena u Elektroprivredi Srbije. Razmišljalo se o eventualnoj obnovi tog projekta, međutim imajući u vidu tone CO2 u Evropi, to praktično takve projekte dovodi u ekonomske neodrživo stanje“, navodi naš sagovornik.

Kako dodaje profesor Rajaković, „polako će spoznaja stizati do svih onih koji o tome odlučuju, da se moramo okretati obnovljivim izvorima energije, energetskoj efikasnosti, skladištenju i čuvanju energije, a isto tako i svim postupcima koji mogu da učine naš sistem što manje zavisnim od spoljnih uticaja, kao i od štetnih uticaja termoenergetike i uglja“. Ipak, napominje, u odnosu na termoelektrane građani koji se greju na ugaj su manji problem.

„Građani koji koriste ugalj koristiće ga i u narednih nekoliko godina, ali je potrošnja uglja za grejanje građana u odnosu na potrošnju termoelektrana veoma mala, tako da ne govorimo o istoj težini problema. Ovo rešavanje problema grejanja građana može da ide delom kroz tranziciono gorivo koje zovemo gas, a isto tako može da ide i kroz druge načine grejanja. Imamo mi našu biomasu – pelet, koji je obnovljiv izvor energije, zatim toplotne pumpe, ima tu dosta rešenja. Znači, ugalj će i u tom delu, unutar domaćinstva, postupno biti smanjen“, predviđa Rajaković.

Nema komentara. Budite prvi koji će ostaviti komentar.

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...