Građani za pozajmice zalažu sve što imaju – od zlata, antikviteta pa do tehnike

Poslovanje zalagaonica u Srbiji cvetalo je tokom devedesetih godina. Danas se zbog olakšanih procedura za dobijanje kredita banaka ljudi sve manje zadužuju na ovaj način. Ipak, postoje i oni koji su prinuđeni da zalažu ili prodaju svoje dragocenosti kako bi došli do novca koji im je hitno potreban.

Zalagaonice svojim klijentima nude pozajmice na osnovu zaloga. Dugačak je spisak predmeta koje na taj način prihvataju – od zlata, dragog kamenja, satova, dukata, pa do umetničkih slika, tehnike i automobila.  

Većina garantuje apsolutnu diskreciju, a reklame poput “brze i jednostavne novčane pozajmice, uz fiksnu ili minimalnu kamatnu stopu”, samo su neke od “povlastica” koje zalagaonice nude svojim klijentima.

Princip rada banaka i zalagaonica je drugačiji, ali donekle i sličan, kaže za Biznis.rs predsednik Udruženja potrošača Efektiva Dejan Gavrilović.

„Banka daje kredit, naplaćuje kamatu i uzima obezbeđenje za to, a pre toga proverava kreditnu sposobnost. Zalagaonica ne proverava kreditnu sposobnost, ona samo uzima obezbeđenje, koje je veće od onog novca koji daje“, navodi Gavrilović.

Tako, ako recimo, klijent daje u zalog nešto što vredi 500 evra, u zalagaonici ne može da dobije više od 200, 250 evra novčane pozajmice, koju ukoliko ne vrati u određenom roku predmet ide na prodaju, objašnjava Gavrilović.

„Ono što smo čuli, ali što je teško dokazati, zalagaonice rade po principu ’dao sam ti 200 evra, ali potpisuješ papir da sam ti dao 300’ i duguješ mi 300. Znači onih 100 evra je neka njihova zarada, ako se novac vrati na vreme. Ukoliko se novac ne vrati, zalog ide na prodaju čime se tih 300 evra uzima natrag“, kaže naš sagovornik.

On dodaje da nije siguran da su zalagaonice jeftinije, ali da je tačno da su brža opcija za one ljude koji ne mogu da dobiju kredit u banci.

„U zalagaonice idu ljudi koji su prilično očajni i koji u banci ne mogu da završe posao. Zalagaonice to znaju i koriste priliku da na tome zarade“, zaključuje Gavrilović.

Zalagaonice više nemaju perspektivu na tržištu

Zalagaonice su predstavljale ozbiljan biznis devedestih i 2000-ih godina kada su ljudi morali na taj način da ulaze u neke finansijske aranžmane, dok sada taj biznis nema perspektivu na tržištu.

„Sužen je broj onih koji ne mogu da dobiju pozajmice od banaka. Danas su kriterijumi znatno olakšani, a oni koji posežu za ovakvim vidom pozajmica su uglavnom ljudi koji su u ozbiljnim problemima, koji nemaju nijednog rođaka ili prijatelja kom bi se obratili za pomoć“, kaže za naš portal profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić i dodaje da je to mali tržišni segment u odnosu na raniji period.

„Uslovi po zalagaonicma se razlikuju, u banci ne morate ništa da zalažate osim založne izjave. Jednostavno, sa ovim kriterijumima, standardima i sa takvom likvidnošću bankarskog sektora na to je prinuđen samo onaj ko baš iz nekog razloga ne može da dobije pozajmicu“, navodi Grubišić i ocenjuje da zalagonice više nemaju ni približnu perspektivu koju su imale nekada.

„Rekao bih čak da je to biznis u gašenju“, zaključuje Grubišić.