Građevinarstvo i fiksne investicije podižu srpsku privredu

Narodna banka Srbije revidirala je najvažnije makroekonomske prognoze i povećala projekciju rasta BDP-a u ovoj godini sa šest na 6,5 odsto. Kako je rečeno na predstavljanju avgustovskog izveštaja o inflaciji, iako su rizici iz međunarodnog okruženja i dalje prisutni, srpska ekonomija nastavlja da raste, i to brže u odnosu na inicijalna očekivanja.

“Na osnovu pokazatelja za prvih šest meseci i očekivanih kretanja u ključnim sektorima srpske privrede do kraja godine, revidirali smo naviše projekciju privrednog rasta za 2021. godinu sa šest na 6,5 odsto. U našu projekciju uključili smo mogućnost novog talasa pandemije na jesen, ali ako taj talas bude blaži i bez znatnijih posledica na ekonomiju, naš rast ove godine mogao bi biti i veći od projektovanih 6,5 odsto”, kazala je guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković.

Ona je ocenila da je pretkrizni nivo BDP-a prestignut već u prvom tromesečju 2021, dok je u drugom tromesečju ostvaren privredni rast od 13,4 odsto.

Polazeći od analize planiranih kapitalnih projekata u putnoj, železničkoj, energetskoj i komunalnoj infrastrukturi u narednih deset godina i njihovih direktnih i indirektnih efekata na ostale delove privrede, NBS je revidirala projekciju privrednog rasta u srednjem roku – sa četiri odsto na raspon između četiri i pet procenata, objasnila je guvernerka i dodala da centralna projekcija rasta bruto domaćeg proizvoda u srednjem roku sada iznosi 4,5 odsto, a ukupne rizike projekcije NBS i dalje ocenjuje kao simetrične.

“Prema našoj novoj projekciji, koja uzima u obzir procenjene efekte planiranih infrastrukturnih projekata, učešće građevinarstva u bruto domaćem proizvodu u srednjem roku, umesto ranije očekivanih šest odsto, trebalo bi da dostigne nivo od oko sedam odsto, a rast građevinskog sektora pozitivno će uticati i na rast industrije, trgovine, saobraćaja, turizma, ugostiteljstva, kao i na sektor finansija i sektor poslovanja nekretninama”, kazala je Tabaković.

Istovremeno je, kako je ocenila, učešće ukupnih fiksnih investicija u nominalnom bruto domaćem proizvodu u narednih nekoliko godina trebalo bi da dostigne i premaši nivo od 26 odsto, nakon čega će se u dužem vremenskom periodu zadržati na visokom nivou.

Projekcije NBS opravdano korigovane

Najnovije projekcije Narodne banke Srbije viši naučni saradnik Ekonomskog instituta Ivan Nikolić ocenjuje kao pozitivne i opravdane.

“Shodno povoljnim tekućim tendencijama projekcije NBS o privrednoj aktivnosti su opravdano korigovane naviše za ovu godinu. Rast BDP-a potiče pre svega od rasta fiksnih investicija, što je odlično. Takođe, sve je veći doprinos građevinarstva”, kaže Nikolić za Biznis.rs.

Prema rečima našeg sagovornika, s pravom je konstatovano da su inflatorni pritisci dostigli zenit sredinom godine i da slabe, što će povoljno delovati na inflaciju.   

Inflacija i dalje u okvirima centralne vrednosti cilja

Kada je reč o inflaciji, iako se u Srbiji beleži poskupljenje na pojedinim tržišnim segmentima, koja su posledica rasta troškovnih pritisaka na globalnom nivou, ukupna inflacija nastavlja da se kreće oko centralne vrednosti cilja.

“Nakon što je dostigla nivo od 3,6 odsto u maju, delom i usled efekta niske baze iz maja prethodne godine, međugodišnja inflacija je, u skladu sa očekivanjima Narodne banke Srbije, u naredna dva meseca usporila i iznosila 3,3 odsto. U narednom periodu, prema našoj projekciji, međugodišnja inflacija će tokom celog perioda projekcije ostati u granicama cilja Narodne banke Srbije od tri odsto plus-minus 1,5 odsto, pri čemu će se najverovatnije do kraja tekuće i u prvom tromesečju naredne godine kretati u gornjoj polovini ciljanog raspona”, istakla je guvernerka.

Prema njenim rečima, visoke stope privrednog rasta beleže i pojedine razvijene zemlje poput Sjedinjenih Američkih Država i Kine, a brži globalni oporavak odrazio se i na kretanje infalcije u gotovo svim zemljama.

“Kao posledicu imamo inflaciju koja je u Sjedinjenim Američkim Državama dostigla 5,4 odsto, u Rusiji nivo od 6,5, u zoni evra u celini nivo od 2,2, dok je u Nemačkoj međugodišnja inflacija u julu iznosila 3,8 odsto, što je njen najviši nivo u poslednje skoro tri decenije”, istakla je Tabaković.

Rast učešća dinarskih kredita

U periodu od prethodnog izveštaja, referentna kamatna stopa zadržana je na nivou od jedan odsto, što je njen najniži nivo u režimu ciljanja inflacije i za 1,25 procentnih poena niže u odnosu na nivo na kojem je bila pre izbijanja pandemije.

“Zahvaljujući efektima prethodnog ublažavanja monetarne politike, uslovi zaduživanja na domaćem tržištu ostali su povoljni, što je nastavilo da podstiče kreditnu aktivnost, uz dalji rast učešća dinarskih kredita u ukupnim kreditima. Na rast kreditiranja ukazuje iznos novoodobrenih kredita privredi i stanovništvu, koji je tokom šest meseci ove godine bio na nivou iz istog perioda 2019, dok je u odnosu na prvu polovinu 2020. godine veći za četvrtinu”, ukazala je guvernerka Narodne banke Srbije.

Kako je objasnila na predstavljanju izveštaja, učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima u Srbiji ne samo da nije povećano tokom pandemije, već je dodatno smanjeno i trenutno iznosi 3,6 odsto.

NBS očekuje rast izvoza za više od 20 odsto

Od početka godine srpsku ekonomiju karakteriše i znatno popravljanje spoljne neravnoteže. Nakon što je prošle godine smanjen za više od jedne trećine, tekući deficit je od početka ove godine nastavio da se smanjuje i u prvoj polovini godine iznosio je svega 1,8 odsto bruto domaćeg proizvoda.

“Tome su doprinele skoro sve ključne komponente tekućeg računa, pri čemu se posebno izdvaja izvoz robe i usluga. Nakon prošlogodišnjeg smanjenja od svega 4,9 odsto, očekujemo da ove godine izvoz robe i usluga bude povećan za preko 20 odsto, čime bi dostigao nivo od oko 27 milijardi evra. Imajući u vidu takva kretanja, Narodna banka Srbije revidirala je projekciju tekućeg deficita za ovu godinu sa 4,6 odsto na četiri odsto bruto domaćeg proizvoda, pri čemu rezultat u prvoj polovini godine pokazuje da je moguć i bolji ishod”, navela je Tabaković.

Tvrdnje ekonomista da je dinar jak neopravdane

Kako bi sprečila nerealno jačanje valute, Narodna banka Srbije je od početka godine do danas na međubankarskom deviznom tržištu neto kupila 900 miliona evra, ukazao je direktor sektora za monetarne i devizne operacije Nikole Dragaševića i ocenio da su tvrdnje pojedinih ekonomista da je dinar jak neopravdane.

“Ove godine NBS je neto kupovala evre. Od poslednjih pet, u četiri godine smo bili neto kupac deviza. NBS interveniše kako bi sprečili jačanje dinara. U poslednjih pet godina neto je kupljeno 4,45 milijardi evra i to računajući 2020. godinu kada smo prodali 1,45 milijardi evra kako bi zadržali stabilnost. Do kraja godine nadam se da ćemo kompenzovati prodate dedvize iz 2020. godine”, rekao je Dragašević.

Prema njegovim rečima, u ovoj godini je sve veća ponuda deviza na domaćem tržištu i to pre svega domaćih kompanija, a ta ponuda nije uslovljena slabijom aktivnošću, već suprotno – povećanom ekonomskom aktivnošću.