Hoće li digitalni evro uzvratiti udarac kriptovalutama?

Ukoliko se izreka “svako zašto ima svoje zato” primeni na debatu o digitalnom evru, u “zašto” bi mogli da se uvrste tehnološki napredak, povećan obim online plaćanja tokom pandemije koronavirusa, konkurencija u vidu moneta koje razvijaju centralne banke poput Kineske centralne banke i, nadasve, pojava kriptovaluta. Stoga bi logičan odgovor Evropske centralne banke (ECB) na ovakav sled okolnosti bilo uvođenje digitalnog evra.

Zbog toga je ona prošle godine objavila Izveštaj o digitalnom evru koji detaljno reguliše način funkcionisanja digitalne verzije evra koja ne predstavlja novu valutu, već samo formu koja bi postojala uporedo sa novčanicama u fizičkom obliku, a svi učesnici u “finansijskoj utakmici” mogli bi da biraju između analognog i digitalnog.

Prema ovoj ideji, digitalni evro bi trebalo da bude podjednako dostupan na teritoriji zemalja članica EU, ali i izvan nje, pod određenim uslovima, kako bi se sprečio poremećaj u kretanju kapitala i omogućilo lakše vođenje monetarne politike Evropske centralne banke, borba protiv pranja novca i finansiranja terorizma, čiji je glavni rezervoar u nelegalnim novčanim tokovima. Najzad, korišćenje digitalnog evra van EU bilo bi ograničeno i radi zaštite slabijih valuta drugih zemalja.

Projekat istraživanja digitalnog evra

Devet meseci nakon objavljivanja pomenutog izveštaja, ECB je u julu ove godine pokrenula dvogodišnji projekat u kojem će testirati sve pojedinosti u vezi sa funkcionisanjem i distribuiranjem digitalnog evra. Tokom trajanja projekta, ECB će sarađivati ne samo sa Evropskim parlamentom, Komisijom i drugim donosiocima odluka, već i privredom, bankama i građanima i redovno ih obaveštavati o svojim nalazima, a akcenat će biti na zadovoljenju potreba korisnika. Takođe, biće predlagana i sva neophodna zakonska rešenja koja bi omogućila neometano funkcionisanje digitalne valute.

Najzad, projektom će biti ispitan uticaj digitalnog evra na tržište kako bi se izbegli rizici za građane evrozone, posrednike i globalnu ekonomiju.

Predsednica ECB Kristin Lagard istakla je da period nakon donošenja izveštaja dodatno motivisao i ohrabrio sve učesnike u ovom projektu da ga nastave do kraja.

„Prošlo je devet meseci otkako smo objavili izveštaj o digitalnom evru. U to vreme smo izvršili dalje analize, tražili doprinos građana i stručnjaka i sproveli neke eksperimente sa ohrabrujućim rezultatima. Sve ovo nas je navelo da odlučimo da započnemo projekat uvođenja digitalnog evra. Naš rad ima za cilj da obezbedi da u digitalnom dobu građani i firme i dalje imaju pristup najsigurnijem obliku novca, novcu centralne banke“, istakla je ona.

“Kriptovalute nisu valute i tačka”

Upravo se iza “najveće sigurnosti” koju pružaju centralne banke krije razlika između digitalnog evra i sve popularnijih kriptovaluta za koje je Lagard u intervjuu Blumbergu rekla da nisu valute. Nijedna centralna banka na svetu, pa ni ECB, ne može da garantuje njihovu sigurnost iz prostog razloga što ih – ne emituje. U prevodu, kriptovalute su van kontrole vlada i centralnih banaka, a ne zahtevaju ni posrednike prilikom plaćanja poput banaka, zbog čega su troškovi izvršenja transakcija drastično manji, što je ujedno i odgovor na pitanje zbog čega je njihova popularnost sve veća, ali i motiv da se postavi pitanje kakva je onda budućnost ne samo centralnih banaka, već i finansijskih institucija uopšte.

Profesor Beogradske bankarske akademije (BBA) Zoran Grubišić u razgovoru za Biznis.rs ističe da ne postoji centralna banka koja blagonaklono gleda na kriptovalute, kao i da je konkurentska pozicija koju sve više zauzimaju glavni razlog zbog kojeg se ECB odlučila za uvođenje digitalnog evra.

„Sve centralne banke i guverneri širom sveta od početka su vrlo negativistički raspoloženi prema kripto tržištu i to je potpuno razumljivo. Za razliku od regularnih tokova novca koji idu preko bankarskog sistema i koji su “vidljivi” i za potrebe izveštaja i platnog bilansa centralnih banaka, a posredno preko njih i za potrebe poreskih uprava svih zemalja, kripto tržište je mnogo “problematičnije” jer je po pravilu decentralizovano, odnosno ne zna se ko su vlasnici kriptovaluta sve do trenutka dok se preko neke kripto berze ili menjačnice ne vrate u tradicionalnu (tzv. fiat) valutu. Iz tog ugla, potpuno je razumljivo da je kripto tržište zauzelo jednu konkurentsku poziciju u privlačenju velikih investitora i to vidim kao glavni razlog za uvođenje digitalnog evra“, kaže Grubišić dodajući da ECB-u ne bi trebalo previše vremena da sprovede čitavu ideju u delo, ali da je još uvek pod znakom pitanja kako će ona uspeti da privuče investitore sa tržišta kriptovaluta.

Na pitanje koliki izazov bankama može da predstavlja digitalni evro, on kaže da ne očekuje neke prevelike rizike, jer bi ECB držala “sve konce u svojim rukama”.

„Mislim da bi se banke lako uklopile u digitalni evro iza koga stoji ECB kao emitent i tu ne vidim nikakav problem jer je i dalje sve do regulisanog finansijskog sistema pod dobro poznatim supervizorom i regulatorom, a to je ECB. Samim tim, ne vidim neke posebne dodatne rizike iz ugla banaka“, dodaje Grubišić.

Govoreći o tome kako bi se na digitalni evro prilagodile zemlje koje, poput Srbije, nisu članice Evropske monetarne unije i za koje će važiti izvesna ograničenja kako bi se predupredili potencijalni rizici, Grubišić ni ovde ne očekuje velike prepreke, a ključ vidi u investitorima iz čitavog sveta.

„Treba videti koja ograničenja bi ECB stavljala, ali mi se ipak čini da je ideja da se i na ovo tržište privuku veliki investitori iz celog sveta, pa mislim da tu i neće biti nekih posebnih ograničenja. Digitalni evro bi imao status kao i sve druge takozvane “treće valute”, pa i tu iz našeg ugla ne vidim nikakav problem, kod nas jedino funkcioniše međubankarsko tržište evro/dinar koje je pod regulativom Narodne banke Srbije (NBS). Samim tim, NBS tu ne bi imala ništa posebno da radi, osim verovatno da i digitalni evro, kao i druge značajne konvertibilne valute kao što su funta, dolar, jen, franak, juan, ubaci na zvaničnu kursnu listu prema preračunatoj vrednosti evra prema digitalnom evru sa neke referentne berze“, zaključio je Grubišić.

Ipak, ostaje da se za nepune dve godine vide svi rezultati koje će u ovom projektu, rečnikom trgovaca kriptovalutama – izrudariti ECB. Tada će se potonjima možda i promeniti sudbina koja je, bar za sada, oslobođena svih stega centralnih banaka i vlada, a čiju vrednost diktiraju jedino njihova visočanstva – ponuda i tražnja.

Tekst je objavljen u prvom broju štampanog izdanja Biznis.rs