Hoće li položaj mama preduzetnica biti izjednačen sa statusom zaposlenih žena?

Žene koje su se upustile u preduzetničke vode često ističu prednosti ovakvog načina poslovanja zbog mogućnosti da samostalno vode posao. Nasuprot tome, osnovni problem žena koje se bave samostalnom delatnošću je njihova diskriminacija u odnosu na zaposlene žene u pogledu prava na korišćenje trudničkog, porodiljskog i odsustva sa rada radi nege deteta.

Upravo iz tog razloga udruženje „Mame Su Zakon“ i Digitalna zajednica pokrenuli su inicijativu „I preduzetnice su mame“ koja treba da izjednači položaj preduzetnica sa zaposlenim ženama, kaže za Biznis.rs Mina Simić iz Udrženja Digitalna zajednica.

“Prvi zahtev se odnosi na to da se preduzetnicama ne umanjuje naknada zarade za 50 odsto, ukoliko ovlaste poslovođu da upravlja njihovom agencijom dok su na trudničkom odsustvu. Zatim da se, kao i zaposlenim ženama, preduzetnicama uplaćuju doprinosi u toku porodiljskog i odsustva sa rada radi nege deteta. I poslednji zahtev se odnosi na dve stvari, pre svega da se preduzetnicama omogući da mogu da prenesu pravo odsustva sa rada na partnera, i da za svako rođeno treće i naredno dete imaju prava na odsustvo u trajanju od dve godine”, objašnjava naša sagovornica.

Preduzetnice koje ovlaste poslovođu ne dobijaju pun iznos naknade  

Kada je reč o prvom zahtevu, pokretači ove inicijative predlažu da preduzetnice koje se odluče da u toku trudničkog odsustva ovlaste poslovođu koji će voditi njihovu preduzetničku agenciju dobijaju pun iznos naknade koju bi dobile da su zamrzle agenciju.

Oni ukazuju da Zakon o zdravstvenom osiguranju u članu 85 definiše da preduzetnice koje se odluče da nastave poslovanje u toku trudničkog odsustva tako što ovlaste poslovođu da radi za njih, ne dobijaju pun iznos naknade.

“Njihova naknada zarade će iznositi 50 odsto od naknade zarade koju bi dobijale da su privremeno odjavile delatnost. Smatramo da je ovakva odredba diskriminišuća u odnosu na preduzetnice koje ne žele da ugroze poslovanje privremenim prekidom kako ne bi izgubile klijente”, navode ova udruženja.

Na porodiljskom bez plaćenih doprinosa

Obrazlažući drugi pomenuti zahtev, oni ukazuju da Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje u članu 65b definiše da se prilikom korišćenja prava na porodiljsko i odsustvo sa rada radi nege deteta ženama koje obavljaju samostalnu delatnost ne uplaćuje penziono i invalidsko osiguranje, zdravstveno osiguranje i osiguranje u slučaju nezaposlenosti.

Za razliku od njih, ženama koje su zaposlene preko ugovora o radu prilikom korišćenja navedenih prava pored naknade zarade uplaćuju se i doprinosi.

Iznos naknade za žene preduzetnice u slučaju porodiljskog i odsustva sa rada radi nege deteta se računa tako što se prvo utvrdi osnovica po kojoj je preduzetnica uplaćivala doprinose za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje za poslednjih 18 meseci koje prethode korišćenju prava i zatim se osnovica deli sa 18 i sa koeficijentom 1,5.

“Naš predlog je da se iznos naknade za preduzetnice računa po istom principu kao i za zaposlene žene. Naknada za žene koje su zaposlene se računa u odnosu na neto zaradu, i zato je njihova zarada nešto manja, ali imaju plaćene doprinose za vreme porodiljskog i odsustva sa rada radi nege deteta”, navode pokretači ove inicijative.

Skraćeno porodiljsko odustvo

U okviru svog trećeg zahteva, udruženja predlažu da žene koje obavljaju samostalnu delatnost za treće i svako naredno novorođeno dete ostvare pravo na dve godine porodiljskog i odsustva sa rada radi nege deteta, i da im se omogući da pravo odsustva sa rada radi nege deteta mogu da prenesu na partnera.

Prema Zakonu o radu, članu 94a zaposlena žena za treće i svako naredno novorođeno dete ima pravo na porodiljsko i odsustvo sa rada radi nege deteta u ukupnom trajanju od dve godine.

Za razliku od njih, žene koje obavljaju samostalnu delatnost nemaju pravo na odsustvo u trajanju od dve godine u slučaju rođenja trećeg i svakog narednog novorođenog deteta, već samo na odsustvo u ukupnom trajanju od jedne godine.

Dodatno, Zakon o radu, u članu 94 omogućava da se korišćenje prava odsustva sa rada radi nege deteta prenese na oca. Nasuprot njima, žena koja obavlja samostalnu delatnost nema pravo da prenese pravo odsustva sa rada radi nege deteta na partnera. Predložena mera bi trebalo da izjednači primenu prava odsustva sa rada radi nege deteta za sve uživaoce ovog prava.

Svoje zahteve ova uduženja uputila su na tri adrese – ministru za za brigu o porodici i demografiju, ministarki za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i predsednici Vlade Republike Srbije.

“Naša ideja je da što više ljudi u Srbiji sazna za ovaj problem. Dobili smo veliku podršku od drugih udruženja, eksperata i firmi. Nadamo se da ćemo zajedničkom borbom uspeti da ispravimo nepravdu koja postoji prema ženama preduzetnicama”, zaključuje Mina Simić iz Udruženja Digitalna zajednica.