Hoće li Srbija uvesti obavezu privremenog zapošljavanja mladih?

Evropska komisija (EK) i Međunarodna organizacija rada (MOR) udružile su snage u podršci institucijama država Zapadnog Balkana nadležnim za politiku zapošljavanja mladih, da uvedu institut „garancije za mlade“ (YG), rečeno je za portal Biznis.rs u beogradskoj kancelariji Međunarodne organizacije rada.

Uz podsećanje da slični programi postoje u državama članicama EU, iz Međunarodne organizacije napominju da „garancija za mlade“ znači obavezu davanja podrške, odnosno obezbeđivanje posla svim osobama mlađim od 30 godina koje nisu zaposlene, a ne nalaze se ni na školovanju ili nekom od programa usavršavanja. Tačnije, reč je o jednoj od mera politike tržišta rada kroz koju država garantuje svim mladim, četiri meseca od završetka formalnog obrazovanja ili ulaska u nezaposlenost, da će dobiti kvalitetnu ponudu za posao, mogućnost nastavka školovanja ili obezbeđenje pripravništva ili radne prakse. Prema podacima ove organizacije, svaka peta mlada osoba u Srbiji nema posao, a u isto vreme se ne školuje ili usavršava.

„Ova opredeljenost za pomoć mladim ljudima, a koju iniciramo za uvođenje i u zemljama Zapadnog Balkana, znači kvalitetnu pomoć poslova, pripravništva, učenja kroz rad ili kontinuiranog osposobljavanja u trajanju od četiri meseca, nakon završetka škole ili gubitka posla“, podsećaju u MOR.

Mladi ljudi, podsećaju iz Međunarodne organizacije rada, snose najveći teret ekonomskih posledica pandemije Covid-19. Na globalnom nivou, zabeležen je pad zaposlenosti mladih za 8,7 odsto u 2020. godini, dok je kod odraslih taj pad bio značajno manji – 3,7 odsto. Analiza udela mladih koji nisu zaposleni ili na školovanju i osposobljavanju (NEET), daje sliku ukupne osetljivosti položaja mladih na ekonomsku situaciju. Jednostavno rečeno, ako stopa zaposlenosti pada, mora doći do rasta ili stope NEET ili stope školovanja.

„Jasno je da je, u principu, pad zaposlenosti poželjnije amortizovati većom stopom školovanja nego većom stopom NEET. Međutim, na Zapadnom Balkanu, gubitak poslova i povećanje neaktivnosti generalno nisu praćeni povratkom na školovanje. Na primer, u Crnoj Gori, četvoro od petoro mladih koji su ostali bez posla postali su neaktivni, a ne nezaposleni, ali se nisu vratili na školovanje. Stope NEET u ekonomijama Zapadnog Balkana ostale su, tokom cele 2020. godine, iznad nivoa zabeleženog pre krize, iako je, u nekim slučajevima, došlo da pada u odnosu na najviše stope iz drugog kvartala 2020. godine zahvaljujući uvedenim merama. U nekim regionima u Srbiji čak svaka treća mlada osoba spada u kategoriju NEET“, napominju iz Međunarodne organizacije rada.

Ova situacija je i uticala da Međunarodna organizacija rada pozove vlade Zapadnog Balkana da uvedu institut „garancija za mlade“,  odnosno da im ukaže da su potrebne mere sa ciljem da se spreči da kratkoročan izlazak mladih sa tržišta rada preraste u dugotrajnu isključenost čitave generacije mladih ljudi.

„Uvođenje garancije za mlade moglo bi da pomogne da se izbegnu dugoročni učinci sa trajnim posledicama, odnosno povećanje verovatnoće da će biti nezaposleni ili neaktivni tokom dužeg perioda, da će zarađivati manje, te imati manju šansu da nađu kvalitetan posao“, ističu u Međunarodnoj organizaciji rada.

Podrška Evropske komisije i Međunarodne organizacije rada, dodaju, obuhvata prilagođavanje garancije za mlade na Zapadnom Balkanu, kroz politiku, programiranje i praćenje podrške, naprednu obuku i uzajamno učenje na celom Zapadnom Balkanu i u EU.

Instrument tehničke pomoći EK/MOR (TAF) uvodi se nakon drugog ministarskog sastanka na temu zapošljavanja i socijalnih pitanja, koji je održan između EU i Zapadnog Balkana 8. jula, na kom su ministri i predstavnici nadležni za pitanja zapošljavanja prihvatili Deklaraciju o obezbeđivanju održive integracije mladih ljudi na tržište rada. U Deklaraciji se konstatuje nesrazmeran negativan uticaj pandemije kovid 19 na položaj mladih ljudi na tržištu rada i navodi opredeljenost za postepeno uvođenje garancija za mlade u regionu. Deklaracija je nadahnuta Preporukom Saveta EU od 30. oktobra 2020. godine,  o lakšem prelasku u svet rada  – jačanju instituta „garancije za mlade“.

Inače, Evropska komisija i Međunarodna organizacija rada zajednički su bile angažovane na uvođenju instituta „garancije za mlade“ u državama članica EU u južnoj Evropi, što se pokazalo kao dobar projekat.

„Doprinosi postizanju ciljeva utvrđenih  Ekonomskim i investicionim planom EU za Zapadni Balkan (EIP) u oktobru 2020. EIP promoviše dugoročan ekonomski oporavak, zelenu i digitalnu tranziciju, regionalnu integraciju i konvergenciju ka Evropskoj uniji; uključuje i vodeću inicijativu u okviru „garancije za mlade“ sa ciljem da se mladim ljudima omogući bolja perspektiva i smanji odliv mozgova“, konstatuju u Međunarodnoj organizaciji rada.

Međunarodna organizacija rada je specijalizovana stručna agencija koja je na čelu rada sistema Ujedinjenih nacija na zapošljavanju i svetu rada.