Najnovije poslovne vesti Biznis.rs
Niži prirodni priraštaj, niska privredna aktivnost i korona kriza čine svoje

Mnogi mladi u Srbiji odustaju od školovanja, a nezaposlenost raste

AnalizaBiznisBolji posaoPoslovanjePreduzetnikU fokusu

21.7.2021 11:45 Autor: Julijana Vincan 0

Mnogi mladi u Srbiji odustaju od školovanja, a nezaposlenost raste Mnogi mladi u Srbiji odustaju od školovanja, a nezaposlenost raste
Nezaposlenost mladih u Srbiji je na nivou od 32,2 odsto, a stopa NEET mladih (eng. „Not in Education, Employment or Training“, sr. „Nezaposlen, ne... Mnogi mladi u Srbiji odustaju od školovanja, a nezaposlenost raste

Nezaposlenost mladih u Srbiji je na nivou od 32,2 odsto, a stopa NEET mladih (eng. „Not in Education, Employment or Training“, sr. „Nezaposlen, ne školuje se niti se usavršava kroz sistem obuke“) je 17 procenata, što su vrlo visoki brojevi gde je neophodno reagovati, kako bi se obezbedio bolji položaj mladih na tržištu rada.

Kako ističu stručnjaci, ovaj problem kod nas ima dva korena – relativno niske privredne aktivnosti u Srbiji i neusklađenost obrazovnog sistema sa potrebama tržišta rada.

Kada je u pitanju zapošljivost mladih, kao i njihovo obrazovanje, u Krovnoj organizaciji mladih Srbije (KOMS) ističu da su neki od izazova sa kojima se mladi u Srbiji susreću prilikom zaposlenja ograničena ponuda radnih mesta, teško pronalaženje poslova u struci (posebno mladih koji su diplomirali na društvenim fakultetima), pronalaženje posla nakon završetka studija/škole, nedostatak prakse i praktičnog znanja, što delom, kako kažu, proizilazi iz razmimoilaženja kada je reč o obrazovanju koje se stiče sa potrebama tržišta rada.

„Podaci pokazuju da ako mladi žele da nađu bilo kakav posao, to je relativno lako postići, dok je kvalitetnije poslove teže pronaći. Ono što je njima u tim slučajevima bitno jesu visina plate i uslovi rada, jer su oni neretko prijavljeni na minimalnu zaradu preko studentskih zadruga i tome slično. Njima su još bitni i mogućnost napredovanja, radno vreme, kao i mogućnost za učenje, što se može videti u Alternativnom izveštaju o položaju i potrebama mladih u Republici Srbiji 2020. Podaci iz izveštaja za 2021. godinu, koji će biti objavljen 12. avgusta, pokazuju da tek 7,2 procenata mladih zarađuje više od 80.000 dinara, što zabrinjava s obzirom na to da 78,2 odsto mladih smatra da je za pristojan život u Srbiji potrebno više od toga“, obrazloženo je u pomenutoj organizaciji mladih.

Istovremeno, iz Unije poslodavaca tvrde da su mogućnosti za zapošljavanje mladih brojne i da gotovo da ne postoji privredni sektor u okviru koga nema deficitarnih zanimanja.

„Ranije smo govorili o deficitu kadrova u zanatskim zanimanjima, a sada se trend raširio u svim oblastima, tako da nedostaju inženjeri, IT stručnjaci, lekari, medicinsko osoblje, vaspitači, knjigovođe, komercijalisti, prodavci, ugostitelji, kuvari, šivači, krojači… Sva zanatska zanimanja, svi sezonski poslovi i mnoga druga. Spisak bi bio prilično dug“, navode za Biznis.rs iz Unije.

Takođe, ističu da je poslodavcima vrlo teško da obezbede stručne kadrove, pa i pored ozbiljnih obuka koje organizuju da bi mladi stekli potrebna praktična znanja koja tokom formalnog obrazovanja nisu stekli, nisu u mogućnosti da mladima privuku pažnju.

„Ponuđene plate u ovim delatnostima nisu niske, čak dostižu i vrlo visoku zaradu i bonuse i to ne može biti glavni razlog zbog kog mladi ne žele da se obrazuju za zanimanja koja bi im omogućila brzo zaposlenje. Ovde je neophodna podrška svih relevantnih institucija sa akcentom na obrazovni sistem, ali i snažnije angažovanje i saradnja sa privredom, kako bi se naši mladi bolje upoznali sa prilikama na tržištu rada i imali jasnu sliku šta mogu da očekuju po završetku školovanja. Treba da znaju kako će izgledati njihova radna mesta, koje su prosečne zarade u tim delatnostima, koliko će im biti potrebno vremena da se zaposle, koje ’meke’ veštine su im potrebne za postizanje poslovnih rezultata, koje su im mogućnosti za dalje profesionalno napredovanje i usavršavanje. To je put kojim je moguće mlade motivisati da za sebe biraju ono obrazovanje koje će im omogućiti da usvoje znanja koja će biti tražena na tržištu rada“, naglašeno je u Uniji poslodavaca.

Kako smatra predsednica Upravnog odbora organizacije Dostignuća mladih u Srbiji (Junior Achievement Serbia) Svetlana Kisić, problem nezaposlenosti mladih postao je globalno evidentan od faze finansijske krize.

„Došlo je do velikog poremećaja na tržištu rada, do velike nezaposlenosti, a paralelno se zahuktava i četvrta industrijska revolucija koja je promenila potrebe tržišta rada, a obrazovanje ne prati dovoljno adekvatno te promene. Recimo, neko završi fakultet ili neki nivo školovanja, a nije spreman da se uključi u posao. Tako da sa jedne strane postoji problem nezaposlenosti mladih, a sa druge firme imaju problem da nađu ljude određenih profila“, objašnjava naša sagovornica.

Dodala je da taj problem ima dva korena kod nas – relativno niske privredne aktivnosti i neusklađenost obrazovnog sistema sa potrebama tržišta rada. Poseban problem, smatra ona, predstavlja grupa mladih u uzrastu od 15 do 24 godina, NEET grupacija, odnosno oni koji nisu obuhvaćeni ni obrazovnim sistemom, niti se nalaze na tržištu rada.

„To je deo mladih koji je van svih sistema i oni predstavljaju ozbiljan problem. U pitanju je posebno ranjiva grupa mladih. Korona virus je dodatno pogoršao celokupan problem, zato što su zbog uslova rada i obrazovanja deca iz siromašnijih porodica, koja nisu imala podršku i pomoć roditelja da savladaju gradivo tokom ove godine dok se radilo online, pre svega deca sa sela, opet bila izložena posebnim naporima, i mnogo njih je praktično odustajalo od školovanja tokom ove godine i ozbiljno je pitanje da li će se vratiti obrazovanju. Ta NEET grupa mladih će se povećati usled pandemije bolesti Covid-19 i to je ozbiljan problem za društvo, a poseban je izazov za zemlje poput naše koje imaju nizak priraštaj stanovništva, a mi dodatno imamo i emigraciju“, upozorava Kisić.

Svetlana Kisić
Foto: Youtube printscreen / Predsednica UO Dostignuća mladih u Srbiji, Svetlana Kisić

Posledice korona krize po mlade

U Uniji poslodavaca ističu da je posledice i uticaj pandemije još uvek teško sagledati, jer je nemoguće predvideti kada će se ona završiti. Prema oceni poslodavaca, pandemija je na oko 50 odsto njih imala vrlo visok uticaj u pogledu poslovanja.

„Pritom nije došlo do masovnih otpuštanja niti do zatvaranja preduzeća, što ukazuje da su privrednici koristili svoje rezerve i državne mere koje su pomogle da se očuvaju radna mesta. Ako pandemija potraje, ono što može da brine u narednom periodu jesu potrošene rezerve poslodavaca i odluke o povlačenje sredstava za investicije, što može da ima negativne posledice na širu ekonomiju. U okviru ovakvog scenarija moguća su otpuštanja zaposlenih, što može pogoršati položaj mladih na tržištu rada“, rekli su naši sagovornici iz pomenutog udruženja.

U Krovnoj organizaciji mladih navode da je, kako bi se osiguralo da su radna prava mladih zaštićena i uzeta u obzir, neophodno pronaći mehanizam zaštite radnih prava u kriznim vremenima, smanjiti sivo i crno tržište, osnažiti ugovore.

„Neophodno je i da se mladi stave u fokus eventualnih budućih privrednih/finansijskih mera i da se zaštite zaposleni mladi, ali i mladi preduzetnici/preduzetnice. Iz tog razloga je neophodno da donosioci odluka uzmu u obzir položaj i potrebe mladih ili da uključe mlade u procese donošenja odluka, kako bi one na najbolji način reflektovale potrebe mladih. Ovakav vid uključivanja mladih jeste nešto čemu se nadamo i nastojimo da osiguramo kroz naše programe i projekte“, rečeno je u udruženju mladih za Biznis.rs.

Kako su predstavnici mladih napomenuli, pandemija je značajno pogoršala položaj mladih. Tako je 12,6 odsto njih dobilo trajni otkaz tokom vanrednog stanja, što je uticalo na kvalitet njihovog života usled prestanka priliva prihoda. Dodatno, 9,1 procenat dobilo je otkaz dok je trajalo vanredno stanje, pa su vraćeni na posao uz iste, mada privremene implikacije. Osim toga, gubitak ili strah od gubitka posla imao je i posledice po mentalno zdravlje mladih.

„Dodatno, 60 odsto mladih izjavilo je da je vanredno stanje uticalo negativno ili veoma negativno na njihovo školovanje, dok je trećina online nastavu ocenila kao nezadovoljavajuću. Razlog tome može biti što 26 procenata njih nije ni imalo online nastavu, od čega su je mladi iz manjih sredina imali mnogo manje u odnosu na mlade iz većih sredina (58 odsto u odnosu na veće sredine gde je prosečno oko 80 procenata imalo online nastavu). Takođe, tek 6,1 procenat mladih smatra da je imalo pristup obrazovanju kakav je neophodan za lični napredak, dok 36,5 odsto mladih smatra da nije imalo pristup obrazovanju kakav je neophodan“, podaci su Krovne organizacije mladih.

Osim toga, uočen je i izazov spremnosti nastavnika/nastavnica i profesora/profesorki za prelazak na vid digitalne nastave, kao i kvalitet istih.

„Drugi problem kod obrazovanja jeste pitanje mogućnosti učenika/učenica i studentkinja/studentkinja za praćenje online nastave, odnosno ostvarivanja prava na obrazovanje za različite grupe mladih. Ovo dodatno ukazuje i na problem klasnih razlika i nemogućnosti određenih grupa da prate online nastavu, a nejednakost u ovom smislu očitava se na različite načine: od tehničkih ograničenja i pristupa digitalnim resursima, preko mogućnosti uključenosti roditelja u rad sa mlađom kohortom mladih od kuće, do nepostojanja adekvatnih i neometajućih uslova za učenje od kuće“, naglasili su predstavnici mladih.

Laptop i mladi
Foto: Unsplash.com

Program Garancije za mlade

Kada je reč o našoj zemlji, u nedavno usvojenoj Nacionalnoj Strategiji zapošljavanja predviđen je, između ostalog, i program Garancije za mlade. Poseban akcenat tu je stavljen na mlade i programe koji će doprineti povećanju zapošljivosti i zapošljavanju.

„Garancija za mlade podrazumeva aktiviranje svih socijalnih partnera, kako bi se na najbolji način svim nezaposlenim mladima, a posebno mladima iz NEET kategorije, ponudio set programa i mera koji će poboljšati njihov položaj na tržištu rada. Ovo uključuje važnu ulogu savetnika pri Nacionalnoj službi za zapošljavanje, koji bi trebalo da za svakog mladog urade procenu, predlože najefikasnije programe i mere kao i obuke kako bi se aktivirali na tržištu rada“, napomenuto je u Uniji poslodavaca.

U Evropskoj uniji je kao problem konstatovana manja orijentisanost stanovništva ka preduzetništvu u odnosu na konkurentske ekonomije razvijenih zemalja Zapada i Istoka. Prema istraživanjima, samo 37 odsto Evropljana se izjašnjava da bi želelo da budu ‘samozaposleni’, dok taj procenat u SAD i Кini iznosi 51 procenat, odnosno 56 odsto respektivno.

„Razvoj preduzetničkog potencijala građana i organizacija jedan je od ključnih ciljeva za Evropsku uniju i njene članice već godinama, a preduzetničko obrazovanje je prepoznato kao najefikasniji metod. Ukoliko se želi razvijati sektor malih i srednjih preduzeća, potrebno je pre svega imati preduzetnike, i to preduzetnike sa znanjima i veštinama da mogu da pokrenu, održe i razviju svoja preduzeća. Nezaposleni mladi ne predstavljaju samo ogroman neiskorišćeni potencijal, odnosno ekonomski problem, već je njihova nezaposlenost potencijalni izvor različitih vrsta društvenih i individualnih problema. Što je duže vremena neko nektivan, veće su šanse da se obeshrabri, da izgubi mogućnosti da se stručno razvija i tako se dodatno udaljava od tržišta rada“, zaključuje Kisić.

Nema komentara. Budite prvi koji će ostaviti komentar.

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...