HRVATSKA NARODNA BANKA OČEKUJE OVE GODINE PAD BDP OD OSAM ODSTO Naredna donosi rast od 5,2 procenta

Centralna banka Hrvatska objavila je da u ovoj godini očekuje godišnji pad realnog BDP od osam odsto, a u sledećoj rast od 5,2 procenata. 

„Projekcija se zasniva na pretpostavci da epidemiološka situacija neće iziskivati značajnije pooštravanje mera socijalnog distanciranja koje bi mogle imati nepovoljne učinke na ekonomsku aktivnost“, ističu u HNB. 

Prema novim makroekonomskim projekcijama, a zbog povoljnijih izvoznih rezultata, HNB očekuje nešto brži oporavak u odnosu na projekciju iz jula. 

„Tako se trenutno očekuje godišnji pad realnog BDP od osam odsto (u odnosu na pad od 9,7 procenata procenjenih u julu), kao i rast od 5,2 procenta u 2021. godini (u odnosu na prethodno predviđenih 6,2 procenata)“, ističu u Centralnoj banci.

Kako napominju, zbog mogućnosti pogoršanja epidemiološke situacije u odsustvu efikasnog medicinskog rešenja i dalje pretežu negativni rizici za ostvarivanje projekcije. 

Uprkos samo postupnom oporavku, procenjuju da bi se stopa inflacije potrošačkih cena mogla u 2021. godine ubrzati na 1,1 odsto, nakon usporavanja na izrazito niskih 0,2 procenta u ovoj godini, na šta je velikim delom uticalo pojeftinjenje naftnih derivata. 

„Premda su povoljnije trenutne procene u odnosu na očekivanja iz jula, prihodi od turizma znatno će se smanjiti ove godine. To će se nepovoljno odraziti na višak na tekućem i kapitalnom računu platnog bilansa, koji bi se u ovoj godini mogao blago smanjiti na 3,7 odsto BDP, a isti nivo viška očekuje se i u sledećoj godini“, poručuju iz Centralne banke.

Rizici za finansijsku stabilnost, kako navode, mogli bi da porastu u slučaju snažnijeg pogoršavanja epidemiološke situacije i uvođenja strožih mera socijalnog distanciranja sa nepovoljnim učinkom na ekonomiju. 

„Sporiji ekonomski oporavak, kao i rast duga privatnog sektora umanjili bi sposobnost otplate dugova, odnosno njegovu solventnost. To bi dodatno ugrozilo kvalitet kreditnog sektora preduzeća i domaćinstava, koji se već pogoršavaju u segmentu rizičnijih neosiguranih gotovinskih kredita stanovništvu“, naglašavaju u HNB.