Hrvatska narodna banka upozorava na recesiju ukoliko se uvede embargo na gas

Hrvatska narodna banka (HNB) očekuje da će domaća privreda porasti 5,5 odsto, bitno više od prethodne prognoze od 4,1 odsto. Rast cena trebao bi dostići 9,4 odsto u 2022. godini, što znači da će se nastaviti i u narednim mesecima. U junu je premašila 11 procenata, na tom nivou će ostati u toku leta, a tek pred kraj godine započeti lagan pad, rekao je guverner HNB Boris Vujčić na polugodišnjem susretu s novinarima o aktuelnim privrednim kretanjima.

Iznenađujuće optimistična očekivanja o BDP-u, koja su čak i dvostruko bolja od nekih prognoza, u centralnoj banci baziraju na dobrim prolaznim vremenima prvog i drugog kvartala. U prva tri meseca rast je ubrzao na 2,7 odsto, a slično se očekuje i u drugom. Sudeći po rezervacijama, letnji kvartal imaće pojačan rast zbog očekivane rekordne sezone, piše Poslovni dnevnik.

Energetika određuje tempo

“U četvrtom kvartalu može se dogoditi usporavanje, no prethodna tri daju razloga za optimizam prognoza. Očekujemo da će se usporavanje odnositi na 2023. godini u kojoj zasad očekujemo 2,5 odsto rasta, no sve će zavisiti od stanju na energetskom tržištu”, kaže Vujčić. Na pitanje ima li centralna banka scenario što će se događati s privredom ukoliko potraje rat u Ukrajini, Vujčić odgovara da ni u tom slučaju ne očekuje značajne promene, ali je upozorio na situaciju oko gasa.

“Dođe li se embarga na gas na jesen, moguća je i recesija jer bi poremećaj bitno pogodio najveće trgovinske partnere Nemačku i Italiju i posredno se prelio na Hrvatsku. To je ključna neizvesnost”, kaže Vujčić.

Govoreći o inflaciji, koja je 5,5 puta viša od monetarnog cilja, ističe da je guraju energetika i cene hrane, no uz fenomen da se počela širiti i na sve ostale proizvode čim je premašila dvocifreni prag pa tri četvrtine proizvoda ima inflaciju veću od pet odsto.

“Primetno je da se mesečni pritisci porasta cena smanjuju, pa u prvom kvartalu iduće godine očekujemo značajniji pad stope inflacije”, oprezno je optimističan guverner HNB. No, rizika je puno i većinom dominiraju oni negativni, koji prvenstveno zavise od raspletu energetske situacije. I ostali globalni poremećaji još uvijek su u igri; od problema u lancima snabdevanja, razvoju epidemiološke situacije posebno u Aziji, a tu je i snažniji porast plata koji bi mogao još pogurati inflatorna kretanja.

Pad realne vrednosti plata

“Ove godine očekujemo pad realnih plata 1,5 do 2,0 odsto. U 2023. godini nominalne zarade će nastaviti rasti, a zbog pada inflacije tada će se i realne plate vratiti u tendenciju rasta”, smatra prvi čovek HNB.

Osvrćući se na ulazak Hrvatske u evrozonu rekao je da je Savet HNB doneo odluke o postupnom ukidanju obaveznih rezervi banaka sa devet na pet odsto od 10. avgusta, potom na jedan odsto sredinom decembra, što će bankama osloboditi dodatne 34,2 milijarde kuna.

Pored toga, od idućeg meseca smanjuje se procenat minimalnih deviznih potraživanja s 17 na 8,5 odsto, a od decembra ukida u postupnosti što kreditorima dodatno relaksira oko pet milijardi evra. S obzirom da je već sada u sistemu oko 60 milijardi kuna viška likvidnosti, Vujčić ne vidi razloga za dizanje kamatnih stopa uprkos zatezanju evropske monetarne politike.