Bečki institut revidirao ekonomske prognoze za zemlje regiona

Kriza najizraženija u BiH i Severnoj Makedoniji, rekordna inflacija u Hrvatskoj

AnalizaNovacPoslovanjeRegionU fokusu

12.7.2022 12:06 Autor: Stanislav Stanišić 6

Kriza najizraženija u BiH i Severnoj Makedoniji, rekordna inflacija u Hrvatskoj Kriza najizraženija u BiH i Severnoj Makedoniji, rekordna inflacija u Hrvatskoj
Kvartalni izveštaj Bečkog instituta za međunarodnu ekonomiju za regione centralne, istočne i jugoistočne Evrope i predviđanja do kraja godine pokazuju da je od zemalja... Kriza najizraženija u BiH i Severnoj Makedoniji, rekordna inflacija u Hrvatskoj

Kvartalni izveštaj Bečkog instituta za međunarodnu ekonomiju za regione centralne, istočne i jugoistočne Evrope i predviđanja do kraja godine pokazuju da je od zemalja regiona najteža situacija u Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji. Sve države se na svoj način bore sa ekonomskom krizom koja se, pre svega, pokazuje u rastućoj inflaciji.

Prema izveštaju i prognozama objavljenim početkom jula, Bečki institut konstatuje da vladina kontrola cena u Srbiji delimično uspeva da ukroti inflaciju, koja je u maju dostigla 10,4 odsto, što je drugi najniži nivo u regionu Zapadnog Balkana. Pre uvođenja vladinih mera, odnosno ograničenja cena osnovnih životnih namirnica u novembru 2021. godine, inflacija je bila 7,5 odsto, što je tada bilo najviše u regionu.

Uprkos inflaciji, realni prihodi i dalje rastu vođeni povećanjem minimalne zarade i plata u javnom sektoru uvedenim početkom godine. Ovo održava srpsku privredu na potrebnom nivou, a BDP je u prvom kvartalu porastao za 4,4 odsto godišnje, što je ipak pristojno povećanje, iako možda usporava u odnosu na prethodnu godinu. Drugi kvartal je počeo na sličan način – i industrijska proizvodnja i trgovina na malo su u aprilu (realno) rasle. Narodna banka Srbije je u julu podigla kamatnu stopu na 2,75 odsto, što bi moglo malo da uspori privredu, ali ne preterano, pošto su realne kamatne stope i dalje duboko negativne.

Sve u svemu, ekonomska situacija u Srbiji ostaje u skladu sa prolećnim planom, tako da su prognoze Bečkog instituta uglavnom nepromenjene, očekujući rast BDP-a od 3,6 odsto za celu godinu i prosečnu inflaciju od 10 procenata. Za sledeću i 2024. godinu predviđa se rast od 3,4 odsto.

Rekordan skok cena u Hrvatskoj

Zbog poskupljenja energenata i osnovnih dobara Hrvatska će u 2022. imati rekordni nivo inflacije, kao što je bilo u maju kada je ubrzala na 10,8 odsto na godišnjem nivou. Trajni poremećaji globalnih lanaca snabdevanja i više cene energije izvršiće pritisak na povećanje inflacije na prosečnih 8,2 odsto u 2022. godini.

Rastuća inflacija će negativno uticati na potrošnju domaćinstava i turističke rezervacije iz zemalja Evropske unije (EU) kao što su Nemačka, Austrija ili Italija za aktuelnu letnju sezonu, zbog čega je revidirana prognoza rasta hrvatskog BDP-a za 2022. na 3,3 odsto, što je pad sa 3,5 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Predviđa se da će suficit na tekućem računu Hrvatske porasti na 0,6 odsto BDP-a, a stopa nezaposlenosti će ostati na nekih 7,2 procenta – iznad nivoa pre pandemije. Rastuća inflacija i cene energije izvršiće pritisak na strani budžetskih rashoda zemlje. Ipak, vlada je do sada uspevala da obuzda javni dug zahvaljujući poboljšanoj fiskalnoj poziciji zemlje i odličnom ekonomskom oporavku u 2021.

U junu je i Evropska komisija potvrdila da je Hrvatska ispunila sve kriterijume za uvođenje evra u januaru 2023. „Očekujemo da će se ovogodišnji budžetski deficit povećati za 3,3 odsto BDP-a, ali da će odnos javnog duga u BDP-u pasti na oko 78 odsto“, navodi se u analizi Bečkog instituta.

Foto: Adobe Stock

Cene u BiH porasle 14,4 odsto

Inflacija koja je u prva četiri meseca 2022. godine u Bosni i Hercegovini iznosila 9,6 odsto, u maju je dostigla 14,4 procenta. Bečki institut predviđa da će rast cena u celoj godini u proseku iznositi 10 odsto, što je jednako reviziji naviše od dva procentna poena (pp) u odnosu na prolećnu prognozu jer se očekuje da će cene dalje rasti. Očekuje se da će privreda rasti samo 1,5 odsto u 2022. – što je revizija naniže od 0,3 pp. Ovo je u velikoj meri odraz pada privatne potrošnje, kao rezultat rasta cena i neusklađenog povećanja plata i penzija.

Očekuje se usporavanje rasta i javnih i privatnih investicija zbog neizvesnosti izazvanih većim domaćim i inostranim političkim rizicima i neusvajanjem konsolidovanog budžeta zemlje, što koči nove javne investicije. Izvoz i uvoz će nastaviti da rastu, ali to može biti sporije nego što se ranije očekivalo zbog nižih raspoloživih prihoda i niskih projekcija rasta u EU.

Sredstva za oktobarske opšte izbore u zemlji još uvek nisu obezbeđena, jer Hrvati insistiraju na promeni izbornog zakona, a do sada nije postignut nikakav dogovor. Međutim, datum izbora je objavljen i očekuje se da budu održani 2. oktobra.

Potencijal rasta Crne Gore ugrožen visokom inflacijom

Iako je stopa rasta crnogorske privrede u prvom kvartalu 2022. godine od 7,2 odsto bila veoma visoka, to je uglavnom rezultat niske osnove u prethodnoj godini zbog blokade i donekle povećane privatne potrošnje. Inflacija je u drugom kvartalu ove godine zabeležila dvocifren rast.

Primena nedavnih izmena zakona o akcizama i porezu na dodatu vrednost ograničiće rast cena goriva i hrane, ali to neće biti dovoljno da se ukroti inflacija za koju ekonomisti Bečkog instituta očekuju da dostigne godišnji nivo od 10 odsto. Sektor turizma očekuje dobru sezonu, zasnovanu na poboljšanoj povezanosti avio-kompanija sa tržištem EU ove godine i oživljavanju potražnje na globalnom nivou. Predviđa se deficit tekućeg računa od 12 odsto BDP-a, što je za 0,5 procentnih poena niže nego što je projektovano u prolećnoj prognozi.

Uprkos tome, potencijal rasta će biti ograničen visokom inflacijom koja će narušiti kupovnu moć. „Predviđamo rast BDP-a od 3,6 odsto u 2022. godini, a to je 0,1 pp više nego što smo očekivali u proleće“, stoji u analizi Bečkog instituta.

Rast privrede u Severnoj Makedoniji revidiran na samo jedan odsto

Inflacija kod južnih suseda Srbije dostigla je u maju 11,9 odsto, nakon što je makedonska vlada poništila zamrzavanje cena osnovnih životnih namirnica. Realne zarade kao posledica toga stagniraju i ne beleže rast u prvom kvartalu godine, uprkos povećanju minimalne zarade od 20 odsto od početka godine. To je usporilo potrošnju i povećalo bruto društveni proizvod za samo 2,4 odsto u prvom kvartalu, a početak drugog tromesečja bio je još lošiji, sa padom industrijske proizvodnje i trgovine na malo u aprilu.

Vlada Severne Makedonije odbija da poveća plate u javnom sektoru, što je dovelo do brojnih protesta i štrajkova širom zemlje. Centralna banka je tri puta povećala kamatnu stopu od aprila, na dva odsto u junu, sa ranijih 1,25 odsto, što teško da će obuzdati inflaciju, ali bi moglo dodatno da uspori ekonomiju.

Zbog svega ovoga revidiramo našu prognozu inflacije za 2022. godinu na 11 odsto, sa ranijih osam procenata, i našu prognozu rasta BDP-a na jedan odsto, sa ranijih 2,5 odsto“, navodi u analizi Bečki institut.

  • GOCA BG

    12.7.2022 #1 Author

    U svim zemljama u regionu je skoro ista situacija…

    Odgovori

  • BOJANA

    13.7.2022 #2 Author

    Pre ili kasnije svi ćemo biti u haosu, ova kriza neće brzo da se završi

    Odgovori

  • DANIJELA

    13.7.2022 #3 Author

    Kriza se oseca u svim zemljama sveta a ne samo regiona.

    Odgovori

  • SNEZANA

    13.7.2022 #4 Author

    I kod nas takodje

    Odgovori

  • NINICA

    13.7.2022 #5 Author

    Kriza se oseća u svim zemljama.

    Odgovori

  • TINA

    14.7.2022 #6 Author

    Ni mi nismo daleko od toga

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *