Huawei nadomak razvoja AI data centra u Egiptu, SAD razmatraju „protivponudu“

Huawei Technologies ponudom za izgradnju AI data centara za egipatsku vladu pokazuje globalne ambicije na tržištu čipova i izaziva zabrinutost u Washingtonu, gde zvaničnici rade na pripremi protivponude.

Ako bude realizovan, projekat bi predstavljao rani napredak kineske kampanje usmerene na osporavanje američke dominacije u globalnoj AI infrastrukturi. Huawei bi postao važan AI dobavljač druge najveće afričke ekonomije i dobio uporište na Bliskom istoku, gde su SAD agresivno investirale u unosnija tržišta AI data centara u Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Saudijskoj Arabiji. To bi takođe mogao da bude prvi poznati izvoz Huawei Ascend akceleratora nakon više od godinu dana pokušaja da pronađe kupce u inostranstvu.

Kada je američka administracija saznala za ponudu, Stejt department je kontaktirao kompanije među kojima su Nvidia, Advanced Micro Devices i Microsoft, sa idejom da okupe američki konzorcijum koji bi konkurisao Huaweijevoj ponudi AI čipova, rekli su izvori koji su zatražili anonimnost kako bi govorili o poverljivim razgovorima. Microsoft nije želeo da komentariše, dok Nvidia i AMD nisu odgovorili na upite Bloomberga.

Tim aktuelnog predsednika SAD, Donalda Trampa (Donald Trump), je takođe upozorio druge zemlje da bi korišćenje određenih Huawei akceleratora bez odobrenja Vašingtona moglo dovesti do pravnih posledica, iako nije jasno da li su zvaničnici to upozorenje izneli u razgovorima sa Kairom.

Egipat se sada našao kao najnovije poprište nadmetanja dominantnih tehnoloških sila, što naglašava geopolitički izazov sa kojim se suočavaju zemlje Globalnog juga koje žele da imaju koristi od razvoja veštačke inteligencije. Tenderski proces mogao bi biti prvi slučaj direktnog nadmetanja SAD i Kine za isti državni projekat AI data centra.

Njegov ishod biće test sposobnosti Huawei čipova, novih Trumpovih napora da kroz poluprovodničku diplomatiju pridobije tržišta zemalja u razvoju, kao i sposobnosti Egipta da se kreće između suprotstavljenih tehnoloških ekosistema, uz zadržavanje kontrole nad sopstvenom AI budućnošću.

„Egipat je jedna od desetina zemalja sa kojima razgovaramo o američkom tehnološkom liderstvu u oblasti veštačke inteligencije“, rekao je portparol Stejt departmenta. „Američka veštačka inteligencija koristi celom svetu“, dodao je, navodeći da su SAD „spremne da budu partner zemljama u razvoju i primeni AI na načine koji poštuju suverenitet i proširuju kapacitete“.

Huawei strategija u Africi i širom sveta u velikoj meri prati diplomatske odnose Pekinga sa pojedinačnim državama, rekao je izvor upoznat sa razmišljanjem kompanije. Kineski lider Si Đinping (Xi Jinping) trebalo bi da sledeće nedelje poseti Egipat prvi put posle više od deset godina.

Huawei intenzivno privlači državne klijente u Africi za oblasti poput obrazovanja i zdravstva, rekao je izvor, uključujući Egipat i Keniju. U Keniji se nalazi američki data centar koji se suočava sa problemima i koji je bio simbol AI diplomatije administracije Joea Bidena na afričkom kontinentu.

Huaweiova ponuda u Egiptu uključuje partnerstvo sa kompanijom iFlytek, kineskim gigantom za nadzor koji se zajedno sa Huaweijem nalazi na američkoj crnoj listi od 2019. godine. Među proizvodima tih kompanija su sistemi za prepoznavanje vozila i pojedinaca na osnovu nacionalne baze podataka stanovništva, kao i širi sistem „situacione svesti“, predstavljen kao „panoramski prikaz grada na jednom ekranu“. Na jednom slajdu prezentacije od 102 strane, primeri „osnovnih video aplikacija“ sadrže oznake kineskog Ministarstva javne bezbednosti.

Nije jasno koje bi aplikacije američka ponuda obuhvatila, niti da li bi američka vlada ograničila neku od mogućih namena.

Huaweiova ponuda nadovezuje se na višedecenijsko prisustvo kompanije u Egiptu, severnoafričkoj zemlji sa više od 100 miliona stanovnika koja je poslednjih godina postepeno produbljivala saradnju sa Kinom, od trgovine do vojnih vežbi. Dobijanje ugovora za data centar povećalo bi prisustvo Huaweija u regionu koji je važan za globalnu strategiju kompanije i pokazalo da u inostranstvu zaista postoji potražnja za njenim AI čipovima, koji po obimu i sposobnostima značajno zaostaju za Nvidijinim.

Američke kompanije koje grade AI infrastrukturu, s druge strane, istorijski nisu Egipat smatrale važnim tržištem, niti je ta zemlja bila među prioritetima Trampove AI diplomatije.

Prošle godine, kada je Huawei pokušavao da privuče zemlje Persijskog zaliva i jugoistočne Azije, kompanija je bila spremna da prodaje samo tada svoje druge po snazi čipove, jer je proizvodnja boljeg modela 910C i dalje bila premala. Bloomberg je tada objavio da Huawei, po svemu sudeći, još nije uspeo da realizuje nijedan izvoz Ascend čipova, a nema jasnih naznaka da se to promenilo.

Sada Huawei Egiptu nudi svoje najmoćnije procesore, snažnije od modela 910C. Kompanija je te 950DT čipove prošle godine predstavila i na jednom događaju u Južnoj Koreji, naveli su lokalni mediji, dok je predsednik njenog latinoameričkog cloud poslovanja za South China Morning Post rekao da kompanija razmatra mogućnost da ih ponudi i na tom tržištu.

Upravo na takvu izvoznu strategiju Nvidia i njeni politički saveznici upozoravaju. Za sada su količine male, a traženje stranih kupaca ne znači da je Huawei uspeo da zadovolji ni domaće tržište, gde kompanije poput DeepSeeka i Moonshota i dalje koriste Nvidijine hardverske platforme.

Ipak, ponuda Egiptu pokazuje rastuće samopouzdanje telekomunikacionog giganta koji ima punu podršku Pekinga da se suprotstavi Nvidiji, kako u Kini tako i na stranim tržištima. Mali početni izvozi, kojima kompanija nastoji da uspostavi uporište, posebno na netradicionalnim tržištima, podsećaju na strategiju kojom je Huawei postao vodeći svetski proizvođač telekomunikacione opreme.

Vašington, sa druge strane, nije imao iluziju da bi čak i agresivna ograničenja izvoza opreme za proizvodnju čipova mogla u potpunosti da zaustave napredak Huaweija u AI poluprovodnicima. Međutim, imajući iskustvo iz borbe za dominaciju u mrežnoj opremi, Trumpov tim pokušao je da unapred zaustavi širenje kineskih AI čipova, između ostalog i kroz upozorenja usmerena protiv Huaweija.

To upozorenje oslanja se na složena ekstrateritorijalna ovlašćenja koja su izazvala brojne nedoumice u drugim vladama, ali su se ipak pokazala kao efikasan odvraćajući faktor. Malezija je prošle godine najavila nacionalni AI sistem zasnovan na Huawei čipovima, približnog obima kao projekat koji Huawei sada predlaže Egiptu, ali se ubrzo distancirala od projekta nakon zabrinutosti koju je izrazila Bela kuća.

„Malezija ostaje posvećena potpunom poštovanju svih primenljivih zakona o kontroli izvoza“, saopštilo je tada malezijsko ministarstvo investicija. „Malezija takođe potvrđuje svoje suvereno pravo da kreira politike u skladu sa nacionalnim interesima.“

Iako je Malezija jedno od najbrže rastućih tržišta AI data centara na svetu, egipatski ekosistem — kao i čitava Afrika — znatno je manji. Druga egipatska nacionalna strategija za veštačku inteligenciju predviđa da bi ta tehnologija do 2030. godine trebalo da učestvuje sa 7,7 odsto u BDP-u.

Hardverska infrastruktura ključna je za ostvarivanje te vizije, a pošto Egipat ne proizvodi sopstvene AI čipove, mora da ih nabavlja iz SAD ili Kine. Kina donedavno nije bila spremna da prodaje ove procesore. SAD, sa druge strane, od 2023. godine ograničavaju izvoz u Egipat i još oko 40 zemalja, nadovezujući se na kontrole prema Kini uvedene godinu ranije.

Trampov tim je prošle godine ukinuo plan administracije Džoa Bajdena (Joe Biden) za globalno proširenje tih ograničenja, velikim delom kako bi izbegao da nenamerno prepusti svetska tržišta Huaweiju. Egipat je, međutim, i dalje pod restrikcijama. To ipak nije nužno predstavljalo prepreku razvoju njegove AI infrastrukture, već je problem bio u tome što Egipat jednostavno nije bio među glavnim komercijalnim prioritetima kompanija Nvidia i AMD.