Ima li Srbija zaista nultu toleranciju prema GMO?

U Srbiji je zakonom zabranjena proizvodnja, promet i prodaja genetski modifikovane hrane. Ipak, postavlja se pitanje da li je zaista tako i da li u našu zemlju kroz odškrinuta vrata, indirektno, ipak ulazi GMO.

„Kroz lanac ishrane u Srbiju ulazi sirovina od genetički modifikovane soje. Pored mesa, koje uvozimo iz zemalja gde je stoka hranjena genetički modifikovanom sojom, mi uvozimo i sojinu sačmu kao sirovinu za koncentrovanu stočnu hranu iz zemalja koje imaju isključivo genetički modifikovanu soju“, kaže za Biznis.rs predsednik Saveza poljoprivrednih inženjera i tehničara Srbije Miladin Ševarlić.

Srbija je, kako napominje, jedini izvoznik soje u Evropi koja nije genetički modifikovana i čija se proizvodnja isključivo zasniva na domaćim sortama. Isti slučaj je i sa kukuruzom koji je naš ogromni izvozi potencijal, a koji takođe nije GMO.

„Umesto da sirovine koje mogu da nose robnu marku kao proizvodi bez GMO preradimo ovde u stočnu hranu, uposlimo naše farmere i izvozimo vrednije proizvode od mesa, mleka i jaja, da budemo prepoznatljivi sa robnom markom ‘Serbia without GMO’, mi praktično izvozimo kvalitet u sirovinskom rinfuzu, a uvozimo meso lošeg kvaliteta za preradu u našim klanicama“, napominje Ševarlić.  

Prema njegovim procenama, genetički modifikovana soja u Srbiji se seje na oko 5.000 hektara. „Kada se sve sračuna, oko 750 šlepera genetički modifikovane hrane godišnje krstari putevima Srbije, a mi do sada nismo imali nijednu kaznu za kršenje zakona“, navodi naš sagovornik.

Kako objašnjava, poljoprivrednici koji krše zakon, a imaju registrovano poljoprivredno gazdinstvo, trebalo bi automatski da budu isključeni iz sistema podsticaja i subvencija za narednih deset godina.

Jedan od retkih koji je još devedesetih godina imao priliku da kao tadašnji pomoćnik saveznog ministra poljoprivrede obiđe Monsanto, najvećeg svetskog proizvođača GMO, je i agroekonomski analitičar Milan Prostran.

„Video sam celokupan proces i danas branim stav da Srbija kao agrarna zemlja ima dovoljno hrane i da kada je reč o GMO ne treba da popušta pritiscima od strane Amerike i Evropske unije“, navodi Prostran i dodaje da je EU dozvolila promet, ali ne i proizvodnju.  

Iako, indirektno, putem uvoza u Srbiju ulazi svinjsko meso koje je hranjeno GMO, Prostran objašnjava da bi to trebalo da bude obeleženo, kako bi potrošači znali šta kupuju.

„Ako gledamo sa stanovišta ekonomije, Srbija je donela zakon o zabrani proizvodnje, prodaje i prometa GMO i na njemu treba i dalje da insistira. Jedna smo od retkih zemalja koja ima genetski nemodifikovanu soju i dobro je prodajemo, kao i ostale vrste proizvoda. Dokle god možemo da unovčimo našu pšenicu, kukuruz, soju i proizvode od toga, ne treba da popuštamo pod pritiscima“, zaključuje Prostran.