Inflacija iznad gornje granice cilja do sredine naredne godine

Globalni faktori odrazili su se i na inflaciju u Srbiji, pri čemu se ona od aprila do jula kretala oko centralne vrednosti cilja, da bi od avgusta usledio njen rast, tako da je u oktobru iznosila 6,6 odsto međugodišnje.

“Porast inflacije u drugoj polovini ove godine bio je očekivan i najavljivan u avgustovskoj projekciji inflacije, ali je ipak sezonski neuobičajen rast cena neprerađene hrane, zbog visokih temperatura i suše, kao i neočekivan dalji rast svetske cene nafte, uticao na to da se inflacija nađe na višem nivou u odnosu na avgustovsku centralnu projekciju”, rekla je na predstavljanju novembarskog izveštaja o inflaciji guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković.

Ipak, za razliku od većine drugih zemalja u regionu u režimu ciljanja inflacije, u kojima se bazna inflacija nalazi ili oko gornje granice cilja ili iznad nje, u Srbiji je bazna inflacija ostala u donjoj polovini ciljanog raspona i u oktobru je iznosila 2,7 odsto.

“Tome su u najvećoj meri doprineli očuvana relativna stabilnost deviznog kursa i srednjoročna inflaciona očekivanja finansijskog sektora i privrede usidrena u granicama cilja”, rekla je Tabaković.

Prema novoj centralnoj projekciji NBS, međugodišnja inflacija privremeno će se kretati iznad gornje granice cilja (tri plus/minus 1,5 odsto) do sredine naredne godine, kada će se najpre vratiti u te granice (oko tri odsto), a zatim i u donji deo ciljanog raspona do kraja godine, gde će se zadržati i u 2023.

“Tome će doprineti očekivano iščezavanje efekata pomenutih privremenih faktora, kao i do sada preduzete mere Narodne banke Srbije ka smanjenju monetarne ekspanzivnosti”, istakla je Tabaković.

Prema njenim rečima, pored pritisaka koji potiču sa svetskog tržišta energenata, poljoprivrednih proizvoda i prerađene hrane, troškovne pritiske stvaraju i globalni zastoji u snabdevanju, nedostatak logističkih kapaciteta i nestašice pojedinih sirovina, što u uslovima povećane tražnje, nakon otvaranja većine ekonomija, dovodi do viših stopa inflacije u gotovo svim zemljama i korekcija naviše njihovih projekcija.

“Ipak, kao i većina centralnih banaka i relevantnih međunarodnih institucija, poput Međunarodnog monetarnog fonda, procenjujemo da su ti troškovni pritisci u najvećoj meri privremenog karaktera, jer su izazvani neravnotežom između ponude i tražnje na globalnom nivou, tj. time što ponuda ne može u kratkom roku da se prilagodi povećanoj tražnji. Sa normalizacijom tražnje i postepenim povećanjem ponude u narednom periodu, očekujemo i smanjenje troškovnih pritisaka”, kazala je ona.

Strane direktne investicije premašile celokupan prošlogodišnji priliv

Narodna banka Srbije povećala je projekciju priliva stranih direktnih investicija za ovu godinu na oko 3,4 milijarde evra.

“Podaci za prvih deset meseci ukazuju na to da je priliv stranih direktnih investicija nadmašio celokupan prošlogodišnji priliv i da već sada iznosi preko tri milijarde evra od početka godine. Podjednako je važno i to da je više od 60 odsto ovih investicija usmereno u razmenljive sektore, što doprinosi rastu izvoznih kapaciteta domaće privrede i zbog čega, između ostalog, projektujemo i dvocifreni rast izvoza roba i usluga u narednim godinama”, istakla je Tabaković.

Kada je u pitanju fiskalni bilans, projektovani deficit od 4,9 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) ove godine povoljniji je od prvobitno očekivanog, kao rezultat bržeg privrednog rasta i pozitivnih kretanja na tržištu rada.

Kako je naglasila guverner NBS, u narednoj godini očekuje se njegovo dalje smanjenje na tri odsto, a u srednjem roku prelazak u suficit, i pored toga što će znatan iznos sredstava i dalje biti usmeren u infrastrukturne projekte.

“Na ovaj način biće obezbeđena održiva opadajuća putanja javnog duga od naredne godine i njegovo održavanje na nivou ispod kriterijuma iz Mastrihta. Procena Ministarstva finansija je da će krajem ove godine javni dug iznositi oko 58 odsto bruto domaćeg proizvoda”.