Inflacija pooštrava uslove kreditiranja, klijenti ubuduće pod većom lupom banaka

Narodna banka Srbije već pet meseci uzastopno povećava referentnu kamatnu stopu. Tri puta je to učinila za po 50, a zatim dva puta po 25 procentnih poena, pa je ključna kamata od aprila do avgusta sa jedan odsto stigla do vrednosti od tri procenta. Izvršni odbor NBS će u četvrtak, 8. septembra, ponovo odlučivati o referentnoj kamatnoj stopi, i tada će biti poznato da li centralna banka nastavlja sa dodatnim zatezanjem monetarnih mera.

Takođe, i Evropska centralna banka odlučivaće u četvrtak o daljem povećanju kamatnih stopa, a novi rast kamata očekuje se uskoro i u SAD.

Redovni profesor i predsednik Saveta FEFA fakulteta Goran Pitić veruje da će biti daljih “pomeranja” referentne kamatne stope Narodne banke Srbije jer se u septembru očekuje pik međugodišnje inflacije u ovoj godini. Ipak, on kaže da treba imati u vidu da je bazna inflacija još uvek jednocifrena, a da su sve ostalo elementi prouzrokovani cenom energenata i pritiskom spoljnih faktora.

“Važan element koji NBS prati u svom targetiranju jesu inflatorna očekivanja. Ta očekivanja su, kada se posmatra period posle jedne godine, još uvek u koridoru koji nije zabrinjavajući, što ukazuje da je jako važno da se ovaj period iznese. Privrednici očekuju da će negde od polovine naredne godine doći do određenog graduiranog spuštanja inflacije”, ocenjuje Pitić u razgovoru za Biznis.rs i dodaje da dešavanja na svetskim tržištima ukazuju da će NBS morati još da “poradi” na referentnoj kamatnoj stopi.

On smatra da poslednji kvartal neće doneti dobre vesti kada je u pitanju „ono što dolazi spolja“ i što će možda naterati centralnu banku na još neki korak.

“Ne zaboravimo, rezultati mera monetarne politike dolaze sa vremenskim pomakom od minimum tri do šest meseci, a neki možda i malo kasnije. Podizanje referentne kamate potencijalno će uticati na kreditnu aktivnost. Poskupeće bankarski proizvodi i banke će sigurno morati da rade internu reklasifikaciju klijenata i da vide koji su rizici u ovim uslovima, imajući u vidu da visok rast cena i sve što se dešava u suštini ugrožava životni standard i smanjuje sposobnost otplate kredita u budućem periodu”, ističe Goran Pitić.

To znači da će banke verovatno smanjiti deo svoje kreditne aktivnosti prema tim klijentima, objašnjava naš sagovornik i dodaje da su to sve kratkoročni efekti koji će možda smanjiti i tražnju i verovatno uticati na deo pritiska na cene.

“Dometi NBS-a su zato ograničeni i pošto ovo nije samo inflacija tražnje, nego i inflacija koja dolazi sa troškovne strane, jako je važno kako će se ponašati država sa svojim fiskalnim resursima. Da li će uspeti ciljano da pogodi one kojima je pomoć stvarno potrebna, s jedne strane, a sa druge – one koji time mogu da zadrže svoje biznise i na taj način obezbedi da se ne ugrozi doprinos stvaranju BDP-a”, smatra Pitić.

Zbog toga je, prema njegovom mišljenju, za očekivati da referentna kamata ide naviše i da NBS reaguje ukoliko se proceni da inflatorna očekivanja na godinu dana rastu i da postoje novi pritisci sa eksterne strane.

“Takođe, očekuje se da i Evropska centralna banka ponovo podigne referentnu kamatu za 0,5 odsto, a i da FED, koji je već daleko odmakao sa svojim povećanjima, dodatno pojača mere. NBS mora da bude deo tog talasa odgovornog odnosa centralnih banaka prema situaciji u kojoj postoji prostor da svojom politikom doprinese smanjivanju jednog pritiska koji dolazi iz pravca inflacije, a pre svega od strane tražnje”, navodi profesor FEFA fakulteta.

Kako ističe, deo troškovne inflacije je nešto što će najviše zavisiti od tržišta roba na kojima se dešavaju eskalacije cena, pre svega struje i gasa, a koje su najpre prouzrokovane dešavanjima u Ukrajini.

“Čeka nas jedna nepredvidiva zima iz ugla snabdevanja, cena, načina na koji će se kompanije i stanovništvo prilagođavati, ali i načina na koji će država odreagovati na takvu situaciju”, zaključuje Goran Pitić.