Inflacija u Srbiji još uvek ne utiče na štednju

Većina štediša najveći strah ima od inflacije i od toga da ista “ne pojede” oročen novac.

Prema pisanjima austrijskih medija, svaki štediša u ovoj zemlji u proseku izgubi godišnje 700 evra. Banke ne plaćaju gotovo nikakve kamate, a inflacija smanjuje vrednost novca.

Međutim, u Srbiji inflacija još uvek ne ugrožava štednju.

“Kamatne stope, kako na dinarske, tako i na devizne depozite, ne treba porediti samo sa jednim ili nekoliko pojedinačnih stopa inflacije kako bi se doneo zaključak o isplativosti štednje i vrednosti uloga. Stope inflacije poslednjih meseci su na nešto višim nivoima od centralne vrednosti cilja koji je tri odsto usled delovanja privremenih faktora pre svega cena energenata, dok su početkom godine bile i ispod donje granice ciljanog koridora od 1,5 odsto. Zato se ne može unapred, bez uvida u kretanje kamatnih stopa ili inflacije u narednom periodu, govoriti o negativnim realnim kamatnim stopama na depozite”, objašnjavaju iz NBS, piše Politika.

Kamatne stope na tržištu zavise u najvećoj meri, dodaju, od osnovnih kamatnih stopa nadležne centralne banke. NBS je od maja 2013. godine spustila referentnu kamatnu stopu za 10,75 procentnih poena (sa 11,75 procenata na rekordno niskih jedan odsto), čime je omogućila do sada najpovoljnije uslove finansiranja u domaćoj valuti za građane, privredu i državu.

Iz NBS naglašavaju da umanjenje kamatnih stopa na depozite u stranoj valuti u velikoj meri zavisi od odluka centralnih banaka zemalja ili unija čije su te valute. Ipak, usled poboljšanih uslova poslovanja u zemlji i znatnog pada premije rizika, i kamatne stope vezane za kredite i depozite vezane za evro smanjene su u većoj meri od smanjenja osnovnih kamatnih stopa ECB-a.

“Banke u Srbiji ni na dinarske ni na devizne depozite nisu uvele negativne kamatne stope, niti očekuju da budu uvedene, i pored, sada već, dužeg vremenskog perioda veoma niskih i negativnih kamatnih stopa unutar evrozone”, navode iz NBS.

Rezultati najnovije redovne polugodišnje analize isplativosti štednje, objavljeni 4. avgusta, za period od juna 2012. godine do juna 2021. godine govore u prilog činjenici da je isplativije štedeti u domaćoj valuti, čemu su doprineli makroekonomska, finansijska i fiskalna stabilnost duži niz godina (pre svega, niska inflacija, relativno stabilan kurs dinara, visok iznos deviznih rezervi, nizak nivo nenaplativih potraživanja, umereni nivo javnog duga), relativno više kamatne stope na štednju u dinarima nego na štednju u evrima i povoljniji poreski tretman štednje u domaćoj valuti. Kamata na dinarsku štednju se ne oporezuje, a kamata na štednju u evrima se oporezuje po stopi od 15 odsto.

Tako je, na primer, analiza isplativosti štednje oročene na godinu dana i zanavljane u periodu od devet godina, potvrdila da bi građanin koji je štedeo u dinarima na ulog od 100.000 dinara, na kraju perioda oročenja u junu 2021. godine dobio oko 42.000 dinara (358 evra) više od onoga koji je na deviznu štednju u evrima položio protivvrednost istog iznosa.