Ističe rok za prijavu poslodavaca koji žele da budu deo sistema dualnog obrazovanja

Poslednjeg dana januara ističe rok za sve one poslodavce koji žele da učestvuju u sistemu dualnog obrazovanja, a koje zajednički organizuju i sprovode Ministarstvo prosvete, naučnog i tehnološkog razvoja i Privredna komora Srbije.

Svi zainteresovani poslodavci mogu svoje izjave poslati putem posebno kreiranog veb portala dualnog obrazovanja.

Kako za Biznis.rs kaže pomoćnica ministra prosvete za dualno obrazovanje i vaspitanje prof. dr Gabrijela Grujić, sve je veće interesovanje poslodavaca, ali i učenika za ovaj program. Prema najnovijem istraživanju koje je Ministarstvo prosvete sprovelo u saradnji sa Katedrom za obrazovne sisteme Federalnog instituta za tehnologiju Švajcarske, čak 87,4 odsto ispitanika smatra da dualno obrazovanje odgovara potrebama poslodavaca i učenika u Srbiji.

Dualno obrazovanje, kao model realizacije procesa učenja na dva mesta, svakako je neophodan uslov za dostizanje kvaliteta kako u pogledu sticanja znanja, tako i veština. Donošenje zakonske regulative na nivou srednjeg i visokog obrazovanja, odnosno Zakona o dualnom obrazovanju i Zakona o dualnom modelu studija u visokom obrazovanju, pratećih podzakonskih akata i ključnih dokumenata doprinelo je procesu unapređenja kvaliteta obrazovanja. Nacionalni model dualnog obrazovanja, a koji se permanentno promoviše u lokalnim samoupravama širom Srbije, kreiran je, uz uvažavanje iskustava Švajcarske, Nemačke i Austrije.

Obrazovanje kao cilj

„Filozofija obrazovanja mora da postane filozofija života svih mladih u Srbiji u 21. veku. Stičući teorijska znanja u obrazovnom sistemu, ali i veštine u kompanijama, kao stimulativnoj sredini, mladi podstiču i svoju inovativnost kojom će u budućnosti činiti privredni razvoj održivim” napominje prof. Grujić i dodaje:

„Osnovno polazište u ciljevima našeg modela čine potrebe privrede, pa su zato u njegovoj implementaciji ravnopravno učestvovali Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Privredna komora Srbije. Jedan od najznačajnijih benefita dualnog obrazovanja jesu razvijeni standardi kvalifikacija za svaki od 47 dualnih obrazovnih profila koji obezbeđuju kvalitet obrazovanja uz definisane ishode učenja, što olakšava proces zapošljavanja nakon završenog formalnog obrazovanja”, konstuje prof. Grujić.

Manja stopa nezaposlenih

Benefiti se, prema njenim rečima, ogledaju i u mogućnosti da deca za vreme formalnog obrazovanja steknu funkcionalna znanja u realnom radnom okruženju, kao i da se odmah nakon školovanja zaposle. Na ovaj način će se, dodaje prof. Grujić, u narednom periodu, smanjiti stopa nezaposlenih mladih do 25 godina.

Ona napominje i da se uloga kompanija u okviru aktivnog učešća mladih u proizvodnom procesu ogleda u značajnom smanjivanju troškova države koja je do sada ulagala ogromna sredstva u opremu i repromaterijale učionica-radionica, u cilju sprovođenja učeničke prakse.

Korist za poslodavce

„S obzirom da je srpska privreda u prethodnom periodu ulagala ogromna sredstva u neformalno obrazovanje, a već je kroz porez ulagala sredstva u formalno obrazovanje, prepoznala je u uvođenju dualnog obrazovanja rešenje najvećeg problema a to je stvaranje kvalifikovanih kadrova, koji bi se kroz proces formalnog dualnog obrazovanja, osposobili za aktivno učešće u proizvodnom procesu odmah nakon školovanja i na taj način obezbedili kvalitet poslovanja kompanija”, ističe prof. Grujić i dodaje da će novom metodologijom plana upisa u srednje stručne škole biti uključeni i predstavnici privrede, lokalne samouprave, nacionalne službe za zapošljavanje, direktori škola i načelnici školskih uprava.

Na ovaj način se obezbeđuje značajna podrška formiranju novih profila, kao i modernizacija postojećih, odnosno njihova implemenacija u obrazovni sistem, ističe Grujić, uz konstataciju da “ne možemo u sistemu obrazovanja imati profile iz prošlog veka, dok su u fabrikama moderne mašine. U tom slučaju, na tržište rada dolaze mladi ljudi čije znanje nije kompatibilno sa potrebama privede”.

Naknada za učenike

Uz učenje kroz rad, učenici od poslodavaca dobijaju i naknadu. Zakonom je propisano da isplata bude jednom mesečno, za prethodni mesec, za svaki sat proveden u kompaniji, i to u iznosu koji mora da bude najmanje 70 odsto minimalne zarade u Srbiji.