ISTORIJSKI PAD PRIHODA HRVATSKIH AERODROMA I AVIOKOMPANIJA Broj putnika manji za 98,3 odsto

Nakon rekordnih prihoda u 2019, hrvatski aerodromi, aviokompanije i prateće službe u vazdušnom saobraćaju ove godine beleže istorijski pad prihoda od oko 90 odsto, upozorava Udruženje vazdušnog saobraćaja pri Hrvatskoj privrednoj komori.

Vazdušni promet je u 2020. zbog pandemije Covid-19, u delatnosti prevoza putnika, zabeležio najviše štete i najveći istorijski pad. Ovaj pad najveći je i u odnosu na drumski, železnički i vodeni saobraćaj, navode u ovom u udruženju. Glavni razlog pada prihoda u direktnoj je vezi sa turizmom i situaciji u kojoj se nalaze aviokompanije iz EU i ostatka sveta.

“U maju ove godine broj putnika na hrvatskim aerodromima smanjio se sa 1.115.680 na 19.315, što je pad od 98,3 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine. Tokom tri meseca došlo je do gotovo potpunog prestanka vazdušnog saobraćaja u Evropi i svetu”, napominju u ovom udruženju.

Inače, najveći promet u prvih sedam meseci ostvario je aerodrom u Zagrebu sa 625.000 putnika, koji je ujedno i zabeležio pad od 67 odsto u odnosu na prošlu godinu. Sledi aerodrom u Dubrovniku sa 146.000 putnika i padom od 91 odsto i Split sa 280.000 putnika, što je pad od 84 odsto u odnosu na 2019.

Pad putničkog prometa do 28. juna bio je 91 odsto za evropski kontinent, 80 procenata za zemlje koje nisu članice EU i 96 procenata samo za Veliku Britaniju, podseća udruženje i dodaje da su evropski aerodromi izgubili više od 748 miliona putnika između 1. januara i 28. juna.

Čelni ljudi hrvatskog aviosaobraćaja procenili su da bi domaći vazdušni promet tek 2024. godine mogao da se vrati na nivo iz 2019. i to ako ne bude novih poremećaja na tržištu.