ISTRAŽIVANJA U TOKU Kada ćemo imati vakcinu protiv korona virusa?

Pitanje svih pitanja u svetu trenutno je – kada ćemo imati vakcinu protiv virusa COVID19? Bez vakcine nema borbe protiv korone, a čak i najekstremnije mere ograničenja kretanja i kontakata samo usporavaju i odlažu efekte pandemije na duži vremenski period, ali je ne sprečavaju.

Prema pisanju britanskog Guardiana, 35 kompanija i naučnih institucija trenutno radi na pronalaženju vakcine, a najmanje četiri od njih izvršili su prva testiranja na životinjama. Kompanija Moderna iz Bostona najavila je da će uskoro izvršiti probe na ljudima.

Brzini kojom se obavljaju ispitivanja doprineli su kineski naučnici koji su ranije istraživali virus Sarsa – CoV-2, virusa. Sars virus je zapravo izazvao pojavu korona virusa. Kina je podelila svoja saznanja u januaru, što je pokrenulo istraživanja i studije širom sveta.

„Brzina koju imamo uveliko je proizvod razumevanja i ulaganja u ranija istraživanja razvoja vakcina za druge korona viruse“ rekao je Ričard Hečet (Richard Hatchett) generalni direktor neprofitne Koalicije za epidemiološku pripremu i inovacije iz Osla, koja je jedna od vodećih investitora i koordinatora razvoja vakcine za COVID19.

Korona virusi izazvali su u bliskoj prošlosti dve epidemije – teški akutni respiratorni sindrom (Sars) koji se širio u Kini od 2002. do 2004. i bliskoistočni respiratorni sindrom (Mers), koji se javio u Saudijskoj Arabiji 2012.U oba slučaja rađeno je na pronalasku vakcina, a rezultati tih istraživanja sada su veoma važna osnova za pronalazak vakcine protiv virusa COVID19.

Jedna kompanija iz Merilenda u SAD razradila je vakcine za Sars navodeći da imaju već nekoliko osoba-kandidata za početak testiranja na ljudima ovog proleća. Istovremeno, pomenuta Moderna, koja je nadogradila istraživački rad na vakcini za Mers na američkom Nacionalnom institutu za alergije i zarazne bolesti Bethesda.   

Virus Sars-CoV-2 ima 80-90 odsto sličnosti genetskog materijala kao korona virus. Stručnjaci navode da oba virusa imaju traku ribonukleinske kiseline (RNA) unutar sferne proteinske kapsule pokrivene nastavcima u obliku šiljaka, nalik kruni, pa otuda i naziv korona. Ovi nastavci omogućavaju korona virusu prodor u ljudske ćelije. Kada jednom prodre u ćelije ljudskog organizma, virus preuzima ćelijsku sposobnost razmnožavanja za sebe, istovremeno ubijajući ćelije domaćina.

Sve vakcine deluju na istom bazičnom principu. One predstavljaju deo patogena u ljudskom imunom sistemu, obično u obliku injekcije male doze, kako bi podstakao proizvodnju antitela. Antitela predstavljaju svojevrsnu inunološku memoriju koju prvi put treba izazvati, a ona kasnije sama deluje ukoliko je osoba ponovo izložena dejstvu virusa.

Tradicionalno, imunitet se postiže upotrebom živih, oslabljenih oblika virusa, koji su prethodno izloženi toploti ili određenoj hemijskoj reakciji. Stručnjaci ističu da ove metode imaju nedostatke. Živi oblici virusa mogu nastaviti razvoj u telu domaćina, potencijalno jačajući svoju virulenciju i izazivajući bolest. Za postizanje dovoljnog nivoa zaštite u tom slučaju, potrebne su nove doze oslabljenog virusa.

Neki od tekućih projekata istraživanja vakcine protiv virusa COVID19 bazirani su na tradicionalnom pristupu „probaj i testiraj“, dok drugi koriste nove tehnologije. Jednu od najnovijih strategija primenjuje Novavax, koji pokušava da osmisli takozvani rekombinantnu vakcinu. To podrazumeva izdvajanje genetskog koda za proteinski šiljak na površini virusa Sars-CoV-2, za koji se smatra da provocira imunu reakciju kod ljudi. Njegovo stavljanje u kvasac izaziva masovni razvoj ovih mikroorganizama. Takav metod primenjuju u Moderni i bostonskom ogranku nemačke kompanije CureVac.

Kompanija Cepi, koja koristi inovativne tehnologije, zatražila je prošle nedelje 4,4 miliona dolara za uspostavljanje partnerstva sa Novavaxom i Univerzitetom Oxford za rad na istraživanjima za pronalazak vakcine. „Naše iskustvo razvoja vakcina govori nam da ne možete da predvidite gde ćete zapeti“, naveo je Hačet, dodajući da je ključno delovati na različite načine i dopunjavati se.

Kliničke probe su neophodan deo procesa za odobrenje vakcina i obično imaju tri faze. Prva je uključivanje nekolicine zdravih volontera, testiranje na njima i praćenje efekata. Druga faza uključuje nekoliko stotina ljudi, obično u delovima sveta koji su teško pogođeni zarazom, a zatim praćenje njihovog stanja posle primanja vakcine. Treća faza liči na prve dve, s tim što uključuje više hiljada ljudi. Eksperimentalne vakcine su rizične u sve tri faze. „Ne završavaju trku svi koji su krenuli sa startne linije“, naveo je Brus Gelin (Bruce Gellin) koji vodi globalni program imunizacije na vašingtonskom neprofitnom Institutu Sabin.   

Zbog potencijalno velikog rizika po testirane osobe, stručnjaci upozoravaju da uprkos hitnosti, ne treba skraćivati procedure i faze istraživanja. Drugi ozbiljan razlog za strpljenje u čekanju na vakcinu biće ključan nešto kasnije, kada vakcina bude pronađena. To je činjenica da su svetski kapaciteti za njenu masovnu proizvodnju ograničeni. Ohrabrujuće su najave kompanija i više država da će finansirati istraživanja i proizvodnju milijardama dolara.

Janko Nikolić-Žugić vodi istraživanja na Univerzitetu Arizona

Dok na 35 mesta teku istraživački radovi na pronalasku vakcine, na Univerzitetu Arizona istraživanja su usmerena ka izradi testera za brzo otkrivanje prisustva korona virusa kod osoba koje nemaju simptome zaraze. Testiranja će u početku obuhvatiti mali broj pacijenata, a očekuje se da bi se moglo utvrditi i da li postoji mogućnost ponovne zaraze kod onih koji su izlečeni.

Univerzitetski istraživači dobili su u petak rezultate prvog testiranja osobe, koja se oporavila od bolesti izazvane zarazom korona virusom. Test meri prisustvo antitela u krvi pacijenta. Ukoliko se utvrdi da osoba poseduje antitela, to znači da ima ili je imala COVID19, prenosi USA Today.

Jedan od dvojice vodećih istraživača je prof. Dr Janko Nikolić-Žugić, koji je 1990. godine doktorirao na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Nikolić-Žugić više puta je nagrađivan u Americi za svoj doprinos nauci, a od 2008. godine vodi Odeljenje imunobiologije na Univerzitetu Arizona. Antitela koja se proizvode i istražuju u njegovoj univerzitetskoj laboratoriji mogu poslužiti i u istraživanjima na pronalasku vakcine.