IZNENAĐUJUĆI REZULTATI ISTRAŽIVANJA O SVETSKIM CENAMA INTERNETA U regionu najjeftiniju širokopojasnu ponudu imaju Srbija i Bosna
AnalizaHi-techLifestyleSrbijaSvetU fokusuVesti
16.12.2020 10:53 Autor: Marko Miladinović
Britanski sajt posvećen širokopojasnom internetu i mobilnoj telefoniji Cable.co.uk objavio je rezultate uporednog istraživanja cena koje nude internet provajderi u 211 zemalja. Ovogodišnje istraživanje obuhvatilo je tačno 3.288 ponuda širokopojasnog (broadband) interneta.
Rezultati koje je objavio Cable.co.uk su u pojedinim kategorijama poprilično iznenađujući.
Najskuplja tržišta, paradoksalno, beleže najsporije prosečne brzine interneta. Ali kada se vidi lista zemalja sa takvom ponudom, neke stvari postaju jasnije.
U pitanju su Eritreja, sa neverovatnom cenom od 2.666 dolara za prosečni mesečni paket širokopojasnog interneta, Mauritanija sa 712 dolara, Komorska ostrva (414 dolara) i Burundi (370 dolara mesečno). Ove zemlje tretiraju internet maltene kao luksuznu i retku robu, koju ne može svako da priušti.
S druge strane, ukrajinski paket širokopojasnog interneta košta samo 6,41 američki dolar na mesečnom nivou. Uopšteno gledano, pet od deset najjeftinijih zemalja na svetu zapravo su bivše teritorije Sovjetskog Saveza, uključujući tu i Rusiju, s prosečnom cenom paketa od 7,5 dolara za 30 dana korišćenja.
Kada su u pitanju zemlje Zapadnog Balkana, najjeftiniji broadband internet može da se nabavi u Srbiji, sa prosečnom cenom od 18,2 dolara mesečno. Na globalnoj listi naša zemlja se po povoljnoj ceni nalazi na 29. mestu. Bosna i Hercegovina je na 36. poziciji sa prosečnom cenom od 21,6 dolara, Hrvatska je rangirana na 45. mestu (27,2 dolara), Crna Gora na 47. (27,8 dolara), Severna Makedonija na 54. (29,9) i Slovenija na 70. mestu (36,4 dolara mesečno).
Najskuplji pojedinačni paket u celokupnoj svetskoj ponudi takođe može da se kupi u Eritreji, i košta 15.051 dolar. Nasuprot tome, najniža cena iznosi 2,8 dolara u Moldaviji.
Kreatori studije zaključuju da odnos cene i kvaliteta zavisi od lokalne političke klime, (ne)postojanja ekonomije obima, eventualnog ratnog stanja (afričke zemlje), kao i postojeće infrastrukture.
Najjeftiniji internet u većini slučajeva nije i dovoljno brz, ali postoje tržišta koja i u tom slučaju prave kvalitativnu razliku, kao na primer Rusija i Moldavija, u kojima su optičke mreže raširene dužinom čitavih teritorija.