Ivent industrija ostavljena na cedilu?

Situacija u ivent industriji zbog brojnih finansijskih problema sa kojima se ova branša suočava godinu dana unazad polako postaje dramatična za sve one koji su direktno i indirektno svojom delatnošću sa njom povezani.

Iako su od prošle godine slali više od 30 dopisa vladi, uprkos konkretnim predlozima i razgovorima sa nadležnima u martu, direktne sektorske pomoći još uvek nema, objašnjava za Biznis.rs predsednik skupštine Udruženja ivent industrije Boško Bubanja.

“Finansijski problem sada je već dramatičan za sve one koji se bave ovim poslom jer 70 odsto ljudi u ivent industriji čine preduzetnici. Ivent centrima i salama za proslave rad je zabranjen 14 meseci, a samim tim on je onemogućen i drugim delatnostima – dekoraterima, organizatorima, salonima venčanica, fotografima, snimateljima. Dok obaveze stižu na naplatu, počinju da se blokiraju računi, kako od strane dobavljača, tako i od strane državnih organa za poreze i doprinose koji su odlagani, ali i one koji stižu redovno. Kako preduzetnici odgovaraju ličnom imovinom, nastaće opšti haos kada izvršitelji krenu da naplaćuju potraživanja”, ocenjuje Bubanja.

Pad prometa veći od 80 odsto

Iako je jako teško sagledati celokupne gubitke ove industrije, naš sagovornik objašnjava da je pad prometa veći od 80 odsto i da su gubici najveći u ivent centrima i salama za proslave.

“Jedan od najvećih troškova je zakup. U Srbiji ima 200 aktivnih ivent centara ili sala za proslave, polovina je u zakupu, a polovina u vlasništvu. Oni koji su u većim gradovima, a koji iznajmljuju svoje prostore, gube na mesečnom nivou oko million dinara. U slučajevima firmi koje su vlasnici svojih objekata njihov gubitak je u proseku oko 300.000 dinara mesečno”, ističe Bubanja i dodaje da ni u ostalim delatnostima nije bolja situacija.

Saloni venčanica kojih je oko 150 u Srbiji, organizatori, dekorateri imaju mesečne troškove, a samim tim i gubitke od prometa koji su od 200.000 do 300.000 dinara.

“Banke ne žele sa nama ni da razgovaraju jer smatraju da smo najrizičnija delatnost. Iako su obećani krediti za one koji imaju pad prometa veći od 25 odsto, kao i posebne linije fonda i garantne šeme preko banaka, svi zahtevi su nam odbijeni. Niko nije uspeo da dobije nijedan kredit i makar da na takav način sačuva svoje poslovanje”, napominje naš sagovornik.

Ivent industrija jedina izostavljena

Predstavnici ove industrije jedini su ostali uskraćeni za direktnu sektorsku pomoć objašnjava Bubanja i dodaje da je ona dodeljena ugostiteljima, hotelijerima, turističkim agencijama, a od nedavno i noćnim klubovima i barovima. Ništa bolja situacija nije ni kada se prave kompromisi kome će rad biti dozvoljen, a kome ne.

“I dok se prave različi kompromisi između ekonomije i zdravlja, restorani su nekako radili, kafići takođe, čak i noćni barovi i klubovi, skijališta su bila otvorena, a nama je rad i dalje zabranjen”, navodi Bubanja.   

Iako je Gradski zavod za javno zdravlje 24. februara propisao mere pod kojima ivent centri mogu da obavljaju svoju delatnost, ni posle dva meseca nema nikakvih reakcija i pomaka.

“Gradski zavod je propisao mere pod kojim možemo da radimo u trenutnim oklnostima. Iako je Grad Beograd stao iza njih, kao i Privredna komora Srbije, još uvek nema nikakvog datuma niti konkretnih naznaka kada će stupiti na snagu. Za sada je to samo preporuka, kojom ni mi nismo prezadovoljni jer ima dosta ograničenja, ali pošto je to jedini izlaz bili smo spremni da ga prihvatimo”, zaključuje Bubanja.