Izrada ‘lične karte’ vodotokova u Srbiji za sada zaustavljena

Izrada projekta „Prirodni ili neregulisani proticaji na rekama i profilima sadašnjih i potencijalnih hidroelektrana na rekama u Srbiji“, koju je za potrebe EPS-a započeo Građevinski fakultet u Beogradu i koji bi praktično bio „lična karta“ srpskih vodotokova i potencijalnog korišćenja hidroenergije, za sada je zaustavljena, a sličan projekat o proticajima sa primenom veštačke inteligencije radiće Institut „Jaroslav Černi“, rekao je danas bivši predsednik Nadzornog odbora EPS-a Jovan Despotović.

„U EPS- su rekli da će rad na tom projektu biti nastavljen, ne znamo kada, svi u toj kompaniji znaju da to treba da se radi. Prva faza je urađena, pretpostavljam da će biti urađena i druga faza ove godine“, kazao je agenciji Beta Despotović, koji je bio profesor na Građevinskom fakultetu, a sada je u penziji.

U međuvremenu se, prema njegovim rečima, „radi ili će se raditi drugi projekat u Institutu ‘Jaroslav Černi’, koji će možda da pomogne, a u suštini nije od velike važnosti za EPS“. Naveo je da ne zna zašto je takav redosled izrade projekata. 

„Možda je bilo ranije obećano da će projekat raditi i Institut ‘Jaroslav Černi’. Ne znam ni šta znači izrada tog projekta, možda žele da porede rezultate ili saznaju nešto više, mada mislim da im to neće mnogo pomoći, ali videćemo“, rekao je Despotović agenciji Beta.

Prema njegovim rečima, bilo je planirano da urađen projekat „Prirodni ili neregulisani proticaji na rekama i profilima sadašnjih i potencijalnih hidroelektrana na rekama u Srbiji“ kao predsednik NO EPS-a oceni i da odobrenje. Istakao je i da, nakon transformacije EPS-a sredinom prošle godine u zatvoreno akcionarsko društvo i izbora novih članova NO, u kome su tri norveška stručnjaka, nema kontakte sa njima.

Dodao je da je ministarki rudarstva i energetike Dubravki Đedović Handanović predložio sastanak kako bi upoznao članove novog NO, ali da nisu smatrali da je to potrebno.

„Praktično sam tražio da obavimo primopredaju plana rada u EPS-u i upoznamo ih sa stvarima koje su započete, ali nisu smatrai da to njima treba. Naš koncept se bazira na uglju, ali sa sve manjim učešćem u proizvodnji električne energije, zatim na hidroenergiji koja je najvažnija jer je nezamenljiva i potrebna za obnovljive izvore energije“, kazao je Despotović.

Hidroenergija je, kako je rekao, direktna podrška obnovljivim izvorima energije, bez obzira da li je reč o vetrogeneratorma ili solarnim sistemima.

On je rekao da prati proizvodnju električne energije u EPS-u i da hidrosektor poslednjih meseci stiže da proizvede čak i 40-45 odsto ukupne proizvodnje električne energije (prosečno oko 30 odsto) jer je bilo dosta kiše, pa ta kompanija „odavno nije tako dobro stajala sa proizvdnjom“. 

„To je i rezultat dobrog planiranja pre dve godine, čim je prošla krizna, sušna 2021. i 2022. godina u akumulacijama je čuvana voda koliko je god moguće, a  sada su dobri i hidrološki uslovi i visok je vodostaj Dunava“, rekao je Despotović agenciji Beta.

Dodao je da je nabavljen i ugalj iz više izvora i ima ga dovoljno za ovu grejnu sezonu do aprila, možda i do maja.

Istakao je da je veliki nedostatak kadrova u hidrosektoru, koji se ne može nadomestiti nekim drugim stručnjacima. Diplomiranih inženjera i magistara hidrotehnike, kako je rekao, u Srbiji nema, jer su otišli za boljim zaradama u druge sektore.