Izvoz ruske nafte opao 4,8 odsto od početka godine

Ruski izvoz sirove nafte bio je za 4,8 odsto manji u periodu januar-oktobar ove godine nego tokom prvih deset meseci 2020. godine, i iznosio je 186,1 miliona tona, saopštilo je Centralno dispečersko odeljenje energetskog kompleksa za goriva Ruske Federacije.

Rusija učestvuje u sporazumu grupe OPEC+ o ograničenju proizvodnje sirove nafte, zbog čega su smanjene isporuke drugim zemljama, podseća agencija Tass.

Zemlje učesnice sporazuma počele su proletos s postepenim ublažavanjem rezova i povećanjem proizvodnje, tako da je izvoz ruske nafte u oktobru 2021. porastao za tri oosto na 20,03 miliona tona.

Nakon što je cena sirove nafte West Texas Intermediate (WTI) nedavno prešla 80 dolara po barelu, ruskog predsednika Vladimira Putina su pitali da li bi mogla da dostigne 100 dolara. On je odgovorio da je to „sasvim moguće“.

Cena WTI nije bila iznad 100 dolara od 2014. godine, ali OPEC je bio značajan razlog zašto su se cene nafte prvobitno popele iznad 100 dolara, i one su takođe bile presudan faktor zašto su cene nafte pale ispod 100 dolara, podseća Yahoo Finance.

Ključni razlog zašto je cena WTI prvobitno premašila 100 dolara po barelu 2008. godine je taj što OPEC nije bio voljan da značajno poveća proizvodnju prethodnih godina. Od 2004. do 2007. godine ova grupacija zemalja proizvođača nafte povećala proizvodnju nafte za 1,2 miliona barela dnevno, uveravajući time druge zemlje da su tržišta adekvatno snabdevena.

U međuvremenu, globalna potražnja za naftom porasla je za oko 3,2 miliona barela dnevno tokom tih godina. Proizvodnja izvan OPEC-a je tih godina bila stabilna, a to je počelo da izaziva zabrinutost oko budućih zaliha nafte.

Cenovni vrhunac dogodio se u leto 2008. godine kada je barel nafte košta oko 150 dolara. Od tada, proizvodnja u SAD je povećana za pet miliona barela po danu, dok zemlje OPEC+ (OPEC plus Rusija) nisu u tolikoj meri dodavale proizvodnju, iako su i te kako mogle. One sada u svojim rukama drže ključ za srednjoročnu cenu potrebnog goriva – preplavljivanjem tržišta mogu da obore cenu ili da je održavaju na postojećim nivoima, pa čak i dodatno podignu.