Izvoz voća i povrća u SAD – prvo registracija i deklaracija, pa tek potom plasman

Da biste mogli da izvozite prehrambene proizvode u SAD, morate zadovoljiti određene zahteve i propise američke Agencije za hranu i lekove (FDA). Obratite pažnju ove korake i budite sigurni da ste ispunili navedene uslove pre nego otpočnete izvoz u SAD, savetuje autor „Vodiča za izvoz voća i povrća iz zemalja Zapadnog Balkana u SAD“ Zlatko Jovanović.

SAD su drugo po veličini svetsko tržište hrane na svetu, odmah posle Kine. O tome svedoči i analiza tržišta kompanije Grandview Research, u kojoj se navodi da je veličina američkog tržišta voća i povrća procenjena na 62,52 milijarde dolara u 2021. godini, a očekuje se da će se povećati sa kombinovanom godišnjom stopom rasta (CAGR) od 5 odsto od 2022. do 2030. godine.

„Potrošači sve više troše mnogo vremena i novca na svoje zdravlje i traže sveže i egzotično voće i povrće za zdravu ishranu. Bobičasto voće, avokado, mango, šipak, papaja i slatki krompir postali su izuzetno popularni jer su bogati antioksidansima, kalijumom i vitaminima A, K, C i E“, ističu iz Grandview Research.

Zemlje Zapadnog Balkana, uključujući Srbiju, svoju šansu upravo traže u ponudi bobičastog voća, a upravo je učešće tržišta SAD zabeležilo ogroman rast od 60 odsto kada je reč o izvozu srpskog voća i povrća u periodu od 2017. do 2021. godine.

Zlatko Jovanović u vodiču namenjenom izvoznicima naglašava da je izvoznik dužan da se unapred informiše o uvoznim regulativama, zahtevima i procedurama za specifičan proizvod koji želi da plasira u SAD.

Njegov prvi savet potencijalnim izvoznicima je da provere da li imaju važeću FDA registraciju kompanije.

„Firme koje proizvode, prerađuju, pakuju ili skladište hranu moraju biti registrovane kod FDA u skladu sa Zakonom o sprečavanju bioterorizma iz 2002. godine, i dužne su da registraciju obnavljaju svake parne godine“, ističe Jovanović.

Drugi korak ka uspešnom izvozu je pronalaženje agenta za komunikaciju sa FDA.

„Vaš agent je kontakt za bilo koja pitanja koja se tiču FDA odnosno bezbednosti hrane, uključujući zakazivanje mogućih inspekcija, rešavanje eventualnih problema na granici ili u luci, kao i druga regulatorna pitanja. Ovaj agent se razlikuje od trgovinskog agenta ili špeditera“, naglašava Jovanović u Vodiču.

Treći korak je da proizvod bude pravilno deklarisan i označen.

„Greške u vezi sa deklarisanjem i označavanjem proizvoda su vodeći razlog odbijanja uvoza u SAD kada su hrana i piće u pitanju. Regulative FDA su striktne i kompleksne u ovoj oblasti i obuhvataju sve – od načina isticanja tablice nutritivnih vrednosti, do veličine slova koja se moraju koristiti. Budite sigurni da ste ove propise pročitali, razumeli i primenili“, ističe Zlatko Jovanović.

Morate, takođe, biti sigurni da sastojci koje koristite nisu zabranjeni od strane FDA.

„Pojedini sastojci nisu dozvoljeni u prehrambenim proizvodima koji su namenjeni tržištu SAD. Proizvodi kod kojih su prisutni zabranjeni sastojci mogu biti predmet zakonskih akcija i mera koje preduzima FDA, čak i ako su isti sastojci dozvoljeni u zemlji porekla“, upozorio je Jovanović.

Peti savet je da se obavezno proveri da li proizvod namenjen izvozu zahteva i FCE registraciju.

„FDA zahteva od kompanija koje proizvode određene prehrambene proizvode (stabilne na sobnoj temperaturi, hermetički zapakovane proizvode, kiseljene ili nisko-kisele proizvode), da obezbede registraciju Objekta za konzervisanje hrane (Food Canning Establishment, FCE). Uz to, proizvođači moraju podneti dokumentaciju za svaki proces koji se koristi u preradi prehrambenih proizvoda koji su predmet ovih zahteva i uvoza“, savetuje Jovanović.

Sledeći savet je da obavezno najavite unapred svaku pošiljku.

„Firme-izvoznice moraju prethodno najaviti pošiljke (engl. Prior Notice) kod FDA i to za svaku pojedinačnu pošiljku koja se izvozi za SAD. Najava pošiljke obuhvata informacije o izvozniku, uvozniku, proizvodu i načinu transporta. Kada je potrebno podneti najavu pošiljke zavisi od načina transporta (vazdušni,
pomorski, drumski)“, skreće pažnju Jovanović.

Njegova poslednja napomena je da proizvodnja potencijalnog izvoznika mora biti u skladu sa američkim Zakonomo unapređenju bezbednosti hrane (FSMA).

„Novi FDA propisi u okviru Zakona o unapređenju bezbednosti hrane zahtevaju od većine subjekata koji su registrovani pri FDA da izrade i primene planove o bezbednosti hrane (tzv. HARPC planovi), planove o zaštiti hrane (Food Defense Plans), kao i da vrše monitoring svojih dobavljača u vezi usklađenosti
sa propisima FDA“, naglašava Zlatko Jovanović.

Vodič za izvoz voća i povrća u SAD izrađen je u okviru projekta Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) „Podrška diverzifikaciji izvoza poljoprivrednog i prehrambenog sektora Zapadnog Balkana i Istočne Evrope“, koji je usmeren ka pružanju podrške domaćim kompanijama u pristupu novim tržištima i jačanju konkurentnosti poljoprivrednog i prehrambenog sektora.

Ovu publikaciju, kao i i vodiče za izvoz voća i povrća u Nordijski region i na Bliski Istok objavila je Razvojna agencija Srbije na svom portalu ras.gov.rs, gde ih je moguće besplatno preuzeti u celini.