Poljoprivrednici u regionu dobijaju veće subvencije od srpskih ratara i farmera

Agroanalitičari, poljoprivrednici i svi oni koji se u Srbiji bave agrarom slažu se u tome da je domaćoj proizvodnji neophodna državna pomoć, ne samo da bi napredovala već da bi u aktuelnim kriznim vremenima uspela da preživi.

Domaći proizvođači često upoređuju državne subvencije sa zemljama u okruženju koje su i po deset puta veće, što automatski znači da su poljoprivredni proizvodi na tržištu konkurentniji.

Predsednik Saveza udruženja poljoprivrednika Banata Dragan Kleut u razgovoru za Biznis.rs kaže da su razlike u ratarstvu između subvencija u Srbiji i zemalja u okruženju ogromne.

“Može se reći da je davanje naše države neuporedivo sa zemljama regiona”, ističe Kleut.

On kao primer navodi Mađarsku u kojoj subvencije iznose oko 300 evra po hektaru. Takođe, u Rumuniji su za ratare ista davanja kao i u Mađarskoj, s tim što poljoprivrednik koji se odluči da seje soju dobija dodatnih 100 evra po hektaru.

“Podsticaji države zavise od kulture koja se seje. U zemljama EU davanja za ratarsku proizvodnju idu od 300 do 600 evra po hektaru za biljnu proizvodnju. Kod nas je situacija takva da se za gazdinstvo od 20 hektara daje 4.000 dinara po hektaru, što je na nivou statističke greške u odnosu na troškove inputa u domaćoj proizvodnji”, ocenjuje Kleut.

Naš sagovornik se osvrnuo i na olakšice koje imaju farmeri u Hrvatskoj kada je reč o gorivu.

“U Hrvatskoj je subvencionisano takozvano „plavo gorivo“, gde su poljoprivrednici oslobođeni plaćanja akcize na naftu i plaćaju samo njenu osnovnu cenu. To smo i mi nekad imali, davalo se oko 60 litara po hektaru, ali to je ukinuto preko noći, kao što su smanjene subvencije sa oko 16.000 dinara po hektaru na četiri hiljade”, objašnjava predsednik Saveza udruženja poljoprivrednika Banata.

U Bosni i Hercegovini su takođe veće subvencije za ratare i iznose 150 evra po hektaru.

Kada je reč o stočarstvu, kod nas su subvencije po grlu oko 24.000 dinara, dok su iznosi premija za litraže samog mleka mnogo veće u zemljama regiona, naročito onih koje pripadaju EU. U Republici Srpskoj, primera radi, osim premije i podsticaja za muzno grlo mlekari mogu da koriste i regresirano gorivo od 0,75 pfeninga za litar, 500 KM (oko 255 evra) po hektaru pšenice, 250 maraka (oko 127 evra) po hektaru ostalih strnih žita, subvencije za uvoz junadi, kao i podsticaje od 40 odsto za kapitalne investicije.

U Severnoj Makedoniji podsticaji iznose oko 95 evra po hektaru za proizvođače koji imaju na jednom ili više hektara pšenicu, ječam, raž, ovas i suncokret.

Agroekonomista Milan Prostran kaže da kada je reč o Sloveniji, a posebno Hrvatskoj, podsticaji koji se daju u ove dve zemlje ne mogu ni da se porede sa Srbijom jer su to članice EU.

“Sredstva se dobijaju na bazi određenih kriterijuma. Hrvatska novac za podsticaje poljoprivredi dobija iz fondova EU, ali i država dotira određene svote. Za ukupna davanja poljoprivredi zemljama EU se iz budžeta izdvaja 386 milijardi evra. Svaka zemlja povlači određene sume novca za svoje potrebe, prema određenim kriterijumima”, kaže Prostran.

Mladi farmeri imaju posebne privilegije u EU

Iz EU fondova se poslednjih godina posebno izdvajaju sredstva za male proizvođače i mlade poljoprivrednike. Procenat mladih poljoprivrednika u poslednjih osam godina u Hrvatskoj se povećao sa sedam na oko 13 odsto. U Sloveniji je manje od šest odsto mladih poljoprivrednika, od kojih su 20 odsto žene.

Mere podrške iz budžeta EU obuhvataju širok spektar prihvatljivih troškova koje mladi poljoprivrednici dosta koriste. Velika su davanja za nepoljoprivredne delatnosti na selu, za diverzifikaciju poljoprivrednih gazdinstava i proizvodnje. U zavisnosti od kulture koja se seje, godina, veličine gazdinstva mladi farmeri u Hrvatskoj dobijaju oko 800 evra po hektaru.

U Sloveniji obradivo zemljište iznosi oko 174.000 hektara, što je 36 odsto svih upotrebljivih poljoprivrednih površina. Posebna se pažnja, kada je o podsticajima reč, poklanja mladim poljoprivrednicima. Tako je u prethodnom budžetskom periodu dodeljeno blizu devet miliona evra za mlade koji tek pokreću biznis u poljoprivredi.

U okviru Programa ruralnog razvoja 2014-2020, čija je realizacija trajala do kraja prošle godine, ta početna pomoć dodeljena je 1.641 mladom poljoprivredniku, od čega su 18,4 odsto činile žene. Gotovo 70 odsto ili 1.140 mladih poljoprivrednika je uz ovu podršku obezbedilo posao na gazdinstvima. Većina korisnika ove pomoći ima između 30 i 40 godina (56,7 odsto). Najveći broj mladih farmera se bavi stočarstvom (nešto manje od 54 odsto), dok se svaki drugi bavi mlekarstvom.

Milan Prostran kaže da, imajući u vidu svetske probleme sa hranom, države koje se nalaze u okviru EU koncipirale su agendu zelene agrarne politike i u okviru tog plana se izdvajaju sredstva.

“Prosto su davanja u Srbiji neuporediva sa subvencijama koje se daju zemljama u EU, kao što je Hrvatska. Podrška agraru je oko 10 puta veća u odnosu na nas. Sa ovakvim nivoom subvencija mi i farmeri u EU nismo uporedivi niti konkurentni, izuzev za neke specifične proizvode kao što je malina, koja se retko proizvodi i u svetu. Ja sam mislio da ćemo u voćarstvu biti mnogo konkurentniji, ali to se nije desilo, dok nam je stočarstvo potpuno propalo. Osnovni problem je što mi nemamo sigurnost u proizvodnji, ne pratimo svetske trendove, pa su poljoprivrednici uvek u minusu”, zaključuje Milan Prostran.

Pročitajte i prvi deo našeg istraživanja: Ključ uspeha u poljoprivredi je zajedništvo