Jačanje inspekcijskog nadzora ključno u borbi protiv sive ekonomije

Jačanje inspekcijskog nadzora, unapređenje rada Poreske uprave i fiskalno i administrativno rasterećenje privrede tri su glavna cilja novog Programa za suzbijanje sive ekonomije do 2025. godine. Koncept ovog strateškog dokumenta predstavljen je na današnjoj proširenoj sednici Koordinacionog tela Vlade Srbije za suzbijanje sive ekonomije, u okviru javne rasprave, koja će trajati do 28. februara.

Kada je reč o planovima ministarstava u okviru pomenutog programa, ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu Marija Obradović istakla je da je ovo ministarstvo zaduženo za koordinaciju inspekcija u borbi protiv sive ekonomije, ali i reformu inspekcijskog nadzora, koja, između ostalog, podrazumeva i digitalizaciju i pitanje kapaciteta inspekcija.

Inspekcijske službe, prema njenim rečima, našle su se pred velikim izazovom u primeni protivpandemijskih mera, ali su uspele da očuvaju javno zdravlje i omoguće maksimalan stepen privredne aktivnosti.

“Obavljeno je gotovo million i po preventivnih nadzora. Ostvarena je neprekidna komunikacija sa privredom, uspostavljen Covid centar gde je privreda u realnom vremenu dobijala odgovor na svako pitanje vezano za primenu protivpandemijskih mera i to smatram velikim doprinosom, pre svega ekonomskom kursu zemlje, ali i borbi protiv sive ekonomije jer su inspekcije, pogotovo u prvoj fazi pandemije, uspele potpuno da spreče razvoj crnog tržišta medicinskom opremom i osnovnim životnim namirnicama”, istakla je Obradović.

Kada je reč o ciljevima, ministarka državne uprave i lokalne samouprave rekla je da će se u naredne dve godine nastaviti sa radom na digitalizaciji inspekcijskog nadzora, podizanju kapaciteta inspekcija i zapošljavanju novih inspektora u skladu sa akcionim planom.

Prema mišljenju NALED-a, jednog od inicijatora prvog Programa za suzbijanje sive ekonomije, represivne mere nisu dovoljne, te je za privredu važno obezbediti podsticajne uslove za dobrovoljno poštovanje propisa.

“Prioriteti za nas ostaju uspostavljanje javnog elektronskog registra neporeskih dažbina i ukidanje parafiskala, izmene radnog zakonodavstva u cilju prepoznavanja fleksibilnih oblika rada i proširenje sistema za elektronsko angažovanje sezonskih radnika na druge delatnosti, u cilju smanjenja rada na crno”, naglasio je predsednik Saveza za fer konkurenciju u NALED-u Ivan Miletić i dodao da će prioritetne mere biti i razvoj bezgotovinskih plaćanja u privatnom i javnom sektoru,  jer instant i kartična plaćanja ukidaju prostor za učešće građana i privrede u sivoj ekonomiji i izbegavanje plaćanja poreza.

Prošle godine obavljeno oko 64.000 inspekcijskih nadzora

Svake godine rad na crno značajno se smanjuje, a istovremeno se povećava broj inspekcijskih nadzora, kazala je ministarka za zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Darija Kisić Tepavčević.

“U prethodnoj godini izvršeno je nešto manje od 64.000 inspekcijskih nadzora, što je oko 1.500 nadzora više nego 2020. godine. Tom prilikom je utvrđen 5.261 rad na crno, što je 12 odsto manje u odnosu na isti period prethodne godine i čak za 60 odsto manje u odnosu na 2019”, istakla je Kisić Tepavčević na proširenoj sednici Koordinacionog tela za suzbijanje sive ekonomije.

Prema njenim rečima, u poslednje četiri godine od 47.176 radnika na crno, tri četvrtine njih, odnosno preko 30.000 radnika zasnovalo je radni odnos na neodređeno vreme.

Zaposleno više od 40 inspektora

Ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić kazala je da je postignut napredak u suzbijanju sive ekonomije u velikom broju oblasti, ali da predstoji još dosta posla na suzbijanju sive ekonomije i reforma određenih propisa.

Ona je podsetila da je u prethodnom periodu uspostavljen sistem e-Inspektor i istakla da je od velikog značaja i uvođenja novog instituta priznanja prekršaja.

Kada je reč o povećanju kapaciteta, Matić je naglasila da je Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija u protekloj godini uspelo da zaposli, odnosno primi u stalni radni odnos, 46 inspektora i početkom ove godine raspisan je konkurs za još 20 novih inspektora.

Zakon o privrednim društvima uslov za zdravo poslovno okruženje

Ministarka privrede Anđelka Atanasković naglasila je da se to ministarstvo kontinuirano bori protiv sive ekonomije i da postoji stalna analiza primene zakona u nadležnosti tog ministarstva.

“Prema našem mišljenju, jedan od bitnih uslova za stvaranje zdravog poslovnog okruženja je Zakon o privrednim društvima, a u okviru njega institut prinudne likvidacije. Institut prinudne likvidacije svojevrsna je akcija za privredna društva, odnosno članove tih društava za neispunjavanje striktnih zakonskih obaveza, koje se, između ostalog, odnose na dostavljanje godišnjih finansijskih izveštaja, sprovođenje pravosnažnih sudskih odluka i poštovanje drugih akata”, kazala Atanasković.

Kako je objasnila, Privredna komora Srbije u toku poslednje javne rasprave, koja je prethodila donošenju poslednjih izmena i dopuna Zakona o privrednim društvima, podržala je odredbe zakona koje se odnose na prinudnu likvidaciju i istovremeno tražila unapređenje pojedinih odredaba u pogledu većeg stepena odgovornosti članova društva za obaveze društva nakon brisanja iz registra privrednih subjekata, što je ministarstvo prihvatilo i ugradilo u tekst zakona.