Cena stočne hrane smanjila proizvodnju svinjskog mesa

Cena stočne hrane na svetskom tržištu je toliko skočila da sa postojećom cenom poljoprivrednici ne mogu da ostvare profit i tu je osnova za pad interesa za proizvodnju svinjskog mesa, kaže za Biznis.rs agroekonomista Vojislav Stanković.

On navodi da se poljoprivreda, a posebno stočarstvo, suočavaju sa strukturalnim poremećajima.

„Stočarstvo bi u bruto vrednosti poljoprivredne proizvodnje trebalo da učestvuje sa 40 do 50 odsto. Kod nas je taj udeo znatno manji, oko 30 odsto. I tu je taj strukturalni poremećaj, a najveći faktor je gubitak tržišta. Jednostavno, u velikoj državi imali smo tržišta bivših jugoslovenskih republika, a i izvoz je bio dobar. Međutim, u poslednje vreme je evidentan pad kupovne moći stanovništva, što je uticalo na smanjenu potrošnju na domaćem tržištu. Sve su to faktori smanjene tražnje i logično je da stočarstvo stagnira“, ocenjuje Stanković.

On ukazuje da raspoloživa statistička evidencija o brojnom stanju stoke pokazuje da ni struktura po delatnostima, a ni proizvodnja i potrošnja mesa, mleka i prerađevina još nisu na putu oporavka. Inicijalni pad poljoprivredne proizvodnje u prvoj polovini tranzicionog perioda, kako kaže, posebno je pogodio stočarsku proizvodnju u Srbiji.

Stočni fond u Srbiji manji je za 50 odsto u odnosu na osamdesete godine i analitičari sa pravom ukazuju na njegovu devastaciju. Bez dugoročnog i sveobuhvatno definisanog programa razvoja stočarstva, sa skromnim sredstvima u agrarnom budžetu i bez većih investicija namenjenih razvoju stočarstva, neizvodljiv je proces oživljavanja proizvodnje.

Stanković tvrdi da stočarstvo ne može spontano da se razvija i zbog toga tvrdi da nema baš neke koristi od najave resornog ministra da će se za izvoz obezbediti tržišta Saudijske Arabije, pa čak i Kine.

„Nije dovoljno samo obezbediti tržište za plasman. Mi za sada nemamo te količine koje bismo mogli da ponudimo drugim tržištima. Postoje ustanovljeni proizvodni ciklusi, a stočarstvo pre svega mora da ispuni takozvano 3K pravilo – količina, kontinuitet i kvalitet“, objašnjava Vojislav Stanković.

Naš sagovornik konstatuje da je stočarstvo kapitalno intenzivna i radno intenzivna delatnost, gde može dobro da se zaradi i mnogo da se izgubi. To su veliki ciklusi u proizvodnji, koji u govedarstvu traju i do pet godina. Svinjarstvo ima nešto kraći ciklus, jer se brže zanavlja. Proizvodnja svinjskog mesa je druga po vrednosti u poljoprivrednoj proizvodnji Srbije i tradicionalno dominira na porodičnim gazdinstvima.