Javne institucije i privatne kompanije prednjače u kršenju privatnosti

Grupa organizacija koja sprovodi projekat „Zaštiti privatnost, odupri se pritisku“ tokom 2020. i 2021. godine zabeležila je 142 povrede kršenja privatnosti, a tri četvrtine ovih povreda odnosilo se na neadekvatno korišćenje ličnih podataka građana.

U uvodnom obraćanju na Nedelji privatnosti, o primeni standarda zaštite podataka o ličnosti u Srbiji, izvršna direktorka organizacije Partneri Srbija Ana Toskić Cvetinović izjavila je da je utvrđeno da u kršenju privatnosti prednjače javne institucije, a zatim privatne kompanije.

„Poseban razlog za zabrinutost donosi podatak da je 11 maloletnika bilo žrtva povrede privatnosti, najčešće od strane javnih institucija i medija. Privatnost najosetljivijih među nama je najviše ugrožena i najčešće vodi do povreda njihovih drugih prava“, istakla je Toskić Cvetanović.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković ukazala je da danas nije jednostavno sačuvati privatnost i zaštititi lične podatke.

„Diskriminacija i pravo na privatnost osetljivih grupa poprilično su povezani. Primera radi, podnosioci pritužbi žale se Povereniku da su im na razgovoru za posao traženi podaci koji nisu od značaja za taj posao, poput planova o potomstvu i bračnom statusu. Tehnološki razvoj omogućio je da veliki broj ličnih podataka postane dostupan u online prostoru, što je otežalo zapošljavanje i LGBT osobama“, naglasila je Janković.

Viša savetnica za analizu javnih politika, Milica Marinković, istakla je da u A11 – Inicijativi za ekonomska i socijalna prava, kada je reč o ugroženim grupama, najviše rade sa Romima, interno raseljenim licima, beskućnicima, jer im se najviše od svih obraćaju.

„To su pre svega postupci koji se tiču ostvarivanja prava iz oblasti socijalne zaštite, zaštite od diskriminacije, ali i iz sfere radnog prava. Do pre dve godine nismo imali priliku da se bavimo zaštitom privatnosti, jer su nam fokus bila ekonomska i socijalna prava. Međutim, kasnije smo primetili da postoji veliki broj situacija kršenja prava na privatnost i možemo da zaključimo da osobe iz ugroženih grupa ne smatraju da imaju pravo na privatnost. Oni to definišu više kao privilegiju drugih grupa. Kada ste u situaciji da ste na samom dnu društva, kada nemate novca za lekove i hranu, vama je najmanji problem da li je neko dobio vaš telefon, da ceo državni sistem zna kolika je vaša dnevna soba, ko vam je prethodni supružnik… i slično. Tako da njima ti podaci ne spadaju u primarni fokus“, objasnila je Marinković.

Kada su u A11 nailazili na kršenje prava na privatnost takođe su, kako kaže, nailazili i na veliki otpor u volji da se pruži zaštita od te povrede, što nije slučaj kada je reč o zaštiti od diskriminacije ili nekih drugih prava, kada se vrlo lako ulazi u postupak sa osobama koje smatraju da su diskriminisane, jer pokazuju volju.

Ocenila je da je u oblasti zaštite prava na privatnost potrebno mnogo osnaživanja, kao i da benefiti koji mogu doći iz toga za pripadnike ugroženih grupa još uvek nisu dovoljno jasni.

„Kada živite u romskom naselju vi nemate adresu i ne možete da se prijavite za prebivalište, koje vam je preduslov za mnoga druga prava. Postoji zbog toga zakonska mogućnost da se prijavite na adresi Centra za socijalni rad, što je u jednom romskom naselju bio slučaj, tako da smo slali pisma na naznačenu adresu (Centra), ali su njihovi radnici otvarali ta pisma, iako je jasno naznačeno za koga je pismo. Iz Centra su nas zvali da razgovaraju sa nama – zašto smo mi to pisali, zašto mislimo da nekome treba pokretanje tog postupka. To znači da to pismo nije ni došlo do te osobe kojoj je bilo namenjeno“, navela je predstavnica A11.

Tada se, kako kaže, zaista javio gnev kod tih ljudi, osetili su se povređeno, i upitali – zašto se to dešava, zašto ne mogu da dobiju svoju poštu prvi, zašto to neko pre njih otvara. Ipak, iako je Marinković bila sigurna da postoje svi elementi za ulazak u postupak, i uz pripreme od mesec dana, svih šestoro ljudi je odustalo.

„Na kraju nismo ni ušli u postupak, a razlog je bio njihov strah od odmazde da će izgubiti socijalno pravo, iako njihovi uslovi za ostvarivanje socijalnog prava nisu imali nikakve veze sa pokretanjem ovakvog postupka koji je bio paralelna stvar, međutim oni su smatrali da će iz Centra doći do odmazde. Čak i neka osoba koja je bila dovoljno hrabra, uplašila se da će neko da prepozna njegovu snajku, koja nije bila blisko povezana sa ovim slučajem. To je i nama bila poruka da moramo da radimo više na ovome, da su oni zaista dosta uplašeni, da ne znaju svoja prava, a i da kada saznaju svoja prava, strah od ulaženja u postupak je prilično velik“, smatra ona.

Marinković je zaključila da je u postupcima zaštite od diskriminacije do posledice već došlo, osoba je već diskriminisana, pa je zato lakše ući u postupak, dok u povredi privatnosti posledica nije toliko vidljiva, kao ni samo narušavanje prava, zbog čega možda i dolazi do nezainteresovanosti ugroženih grupa za ovu temu.

Konsultantkinja Saveta Evrope i doktorantkinja na Pravnom fakultetu, Univerziteta u Beogradu, Milica Novaković, naglasila je da ovakvi slučajevi gotovo nikad ne dobiju svoj epilog i ne odu pred sud.

„Upravo jedno lice koje prima socijalnu zaštitu odustalo je od toga jer ima strah od institucija. Sa druge strane, kada sam lično kontaktirala socijalnu radnicu koja je zadužena za njegov predmet, primetila sam da ona hoće i može i zainteresovana je da mu pomogne, ali ta barijera koja je postojala kod njega bila je prevelika. Konkretna sudska zaštita u ovakvim situacijama vrlo često izostaje i to je veliki problem, a ja nekada ne vidim opravdavanje za takvu vrstu pasivnosti“, zaključila je Novaković.

Da podsetimo, u Nedelji privatnosti odvija se serija online panela na kojima stručnjaci za zaštitu podataka iz civilnog, privatnog i javnog sektora razgovaraju o aktuelnim pitanjima i izazovima zaštite privatnosti u Srbiji.

Nedelju privatnosti od 24. do 27. januara organizuju Partneri Srbija, Share fondacija, A11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava, Udruženje Da se zna, Udruženje Atina i Beogradska otvorena škola. Događaj se održava povodom Međunarodnog dana zaštite podataka o ličnosti – 28. januara.