JAVNI DUG CRNE GORE MOGAO BI DA PORASTE NA 90 ODSTO BDP Država se zadužila u drugom kvartalu skoro 400 miliona evra

Vlada Crne Gore je tokom drugog kvartala ove godine, otplatila 40,66 miliona evra duga i 29,6 miliona evra kamata. Ukupan iznos vraćenih dugova je 70,2 miliona evra, pokazuju novi zvanični podaci Ministarstva finansija.

Zbog finansiranja budžeta, nabavke vojne opreme i finansiranja kapitalnih investicija, država se u i istom periodu morala zadužiti 369,3 miliona evra.

Od 40,66 miliona evra otplaćenog duga, 5,55 miliona evra odnosilo se na otplatu duga rezidentima. Otplata duga nerezidentima iznosila je 35,10 miliona evra.

“U istom periodu otplaćena je i kamata u iznosu od 29,54 miliona evra, od čega otplata domaće kamate iznosi 5,73 miliona evra. Na otplatu ino kamate otišlo je 23,81 miiona evra. Smanjenje duga po osnovu stare devizne štednje u izveštajnom periodu iznosilo je 50.000 evra”, navodi se u izveštaju Ministarstva finansija.

Ukupan državni dug (bez depozita) na kraju juna, iznosio je 3,66 milijardi evra ili 79,54 odsto BDP. Spoljni dug iznosio je 3,1 milijardu evra, odnosno 67,40 odsto BDP.

Javni dug mogao bi da poraste na 90 odsto BDP

Šef Kancelarije Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) u Crnoj Gori Jap Sprej upozorio je da bi zbog pada bruto domaćeg proizvoda zemlje crnogorski javni dug mogao znatno da poraste sa prošlogodišnjih 80 na 90 odsto BDP.

Sprej je naveo da je reč o relativno “jeftinom” dugu prema međunarodnim finansijskim institucijama, koje su tu da podrže Vladu Crne Gore i osluškuju šta se dešava.

Šef Kancelarije EBRD je podsetio da se za ovu godinu predviđa pad BDP Crne Gore od devet odsto. Za iduću godinu progozira se rast od oko pet procenata.

Skoro 350 miliona evra Vlada Crne Gore uložila je u infrastrukturne projekte

U drugom kvartalu 2020. godine povučena su sredstva u iznosu od 349,9 miliona evra za potrebe realizacije infrastrukturnih i razvojnih projekata, kao i za potrebe finansiranja budžeta.

Od pomenutog iznosa, za projekat finansiranja izgradnje prioritetne deonice autoputa Bar -Boljare, Smokovac Mateševo, iz kredita sa kineskom Exim bankom povučen je iznos od 8,79 miliona dolara.

Za ostale infrastrukturne i razvojne projekte povučen je iznos od 17,61 miliona evra.

U drugom kvartalu, sa stranim kreditorima zaključeno je pet kreditnih aranžmana

U izveštaju se navodi da je Crna Gora Sa Hapoalim bankom iz Izraela za nadogradnju oklopnih vozila za Ministarstvo odbrane, dogovorila iznos od 30,01 miliona evra.

U projekat su uključeni i sindikati banaka (OTP, Credit Suisse, Crnogorska komercijalna banka i Societe Generale), uz garanciju Svetske banke. Ovim aranžmanom obezbeđen je iznos od 250 miliona evra, koji će se koristiti za potrebe finansiranja budžeta.

Takođe, sklopljen je aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom u iznosu od 74,3 miliona evra, kroz program Instrumenta za brzo finansiranje (RFI), za potrebe finansiranja budžeta.

U toku drugog kvartala zaključeni su dugoročni kreditni aranžmani s NLB bankom u iznosu od 10,0 miliona evra i Komercijalnom bankom A.D. Podgorica, u iznosu od pet miliona evra za potrebe kapitalnog budžeta.

Najveći dug po osnovu euroobveznica

Od 3,66 milijardi evra duga Crna Gora najviše duguje po osnovu emisije euroobveznica 1,22 milijarde evra. Dug prema kineskoj Exim banci iznosi 677,88 miliona evra, piše Bankar.me.

Svetskoj banci, odnosno konzorcijumu banaka se duguje 250 miliona evra, a MMF 74,33 miliona evra.

Od većih poverilaca Crna Gora duguje Međunarodnoj banci za obnovu i razvoj 182,77 miliona evra, Evropskoj investicionoj banci 103,95 evra.

Ukupan državni dug (bez depozita) na dan 30.6.2020. godine iznosio je 3,66 milijardi evra ili 79,54 odsto BDP.