Javni radovi mogu biti dobro rešenje tokom krize kao što je pandemijska

Tokom prošle godine je, u skladu sa Lokalnim akcionim planom zapošljavanja (LAPZ) u opštini Majdanpek, 31 lice sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje steklo mogućnost učestvovanja u javnim radovima zahvaljujući subvencijama koje su dobili poslodavci.

Tokom 2021. godine, nakon raspisivanja javnog poziva, odobrena su četiri javna rada čiju realizaciju su prijavila četiri opštinska javna preduzeća, a program je realizovan u saradnji sa NSZ koja je u ukupno planiranom iznosu učestvovala sa 1,95 miliona dinara.

Pored toga, bili su uključeni i Biznis inkubator Majdanpek  i Fondacija za lokalni ekonomski razvoj opštine Majdanpek, čiji je osnivač lokalna samouprava.

Ovi radovi trajali su ukupno 12 meseci i završeni su krajem januara ove godine, a njihova ukupna vrednost bila je 11.032.739 dinara. Među zaposlenima je, shodno prošlogodišnjem LAPZ-u bilo i lica iz kategorije teže zapošljivih, te su četiri preduzeća za zapošljavanje šestoro radnika iz ove grupe dobila 1,24 miliona dinara.

Šta zapravo predstavljaju javni radovi i kome su namenjeni

Kako u razgovoru za Biznis.rs kaže doktorantkinja Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu Tijana Kovačević, ovi radovi predstavljaju jednu od mogućih mera aktivne politike zapošljavanja koje stvaraju mogućnost za otvaranje novih radnih mesta.

„Time se izbegava zavisnost nezaposlenih lica od socijalnih davanja koje čine deo pasivne politike tržišta rada“, kaže naša sagovornica.

Ona dodaje da se, prema zakonskoj definiciji, ovi radovi organizuju u cilju zapošljavanja, očuvanja i unapređenja radnih sposobnosti nezaposlenih, kao i radi ostvarivanja određenog društvenog interesa.

Kako je objasnila, javne radove sprovodi poslodavac izvođač, koga bira NSZ na osnovu javnog konkursa, gde država ima ulogu organizatora i pokrovitelja projekta s tim da se u njih najpre uključuju teže zapošljive grupe nezaposlenih lica, kao i lica u stanju socijalne potrebe.

„Javni radovi su prvenstveno usmereni ka unapređenju zaposlenosti marginalizovanih i socijalno ugroženih grupa, premda sam osnov njihovog angažovanja nije ugovor o radu kojim se zasniva radni odnos“, naglašava Kovačević.

Ipak, budući da javni radovi iziskuju ogromna finansijska sredstva koja se pokrivaju iz budžeta, ona napominje da država odmerava njihovu ekonomsku efikasnost. Osim toga, dodaje naša sagovornica, država prati i kretanja na tržištu rada, tako da korišćenje ove mere zavisi i od ukupne stope zaposlenosti.

„Drugim rečima, što je manja nezaposlenost, manja je potreba za javnim radovima. Otuda korišćenje javnih radova može biti odgovor na ekonomske krize i krize nezaposlenosti naročito u periodu pandemije izazvane Covid-19 virusom“, naglašava Kovačević.

Ipak, ona upozorava i da značaj javnih radova može biti ozbiljno narušen zahtevom za fleksibilizacijom tržišta rada, te manjim uplivom države u ekonomske tokove.

Podsetimo, NSZ je pozvala organe autonomnih pokrajina i jedinica lokalnih samouprava da učestvuju u sufinansiranju mera i programa aktivne politike zapošljavanja u 2022. godini, i to za sufinansiranje stručne prakse, pripravništva za mlade sa visokim obrazovanjem, pripravništva za nezaposlene sa srednjim obrazovanjem, sticanje praktičnih znanja, obuka na zahtev poslodavaca za nezaposlene, subvencija za zapošljavanje nezaposlenih lica iz kategorije teže zapošljivih, subvencija za samozapošljavanje, kao i pomenutih javnih radova.

Inače, zahtevi se mogu podneti nadležnim filijalama Nacionalne službe za zapošljavanje, najkasnije do 28. februara 2022. godine, a sve informacije i obrazac Zahteva za učešće se mogu naći na veb-stranici NSZ.