Šta se dešava sa građanima koji ne vraćaju kredite na vreme

Kada banke kreću sa prinudnom naplatom potraživanja?

BankeNovacSrbijaU fokusuVesti

15.4.2022 09:02 Autor: Redakcija Biznis.rs 11

Kada banke kreću sa prinudnom naplatom potraživanja? Kada banke kreću sa prinudnom naplatom potraživanja?
Kreditna aktivnost u Srbiji raste. Građani najviše podižu gotovinske kredite – 47 procenata, stambene i kredite za adaptaciju uzima njih 42 odsto, a oko... Kada banke kreću sa prinudnom naplatom potraživanja?

Kreditna aktivnost u Srbiji raste. Građani najviše podižu gotovinske kredite – 47 procenata, stambene i kredite za adaptaciju uzima njih 42 odsto, a oko 10 odsto su potrošački, poljoprivredni i drugi krediti.

Kako pokazuje februarski izveštaj Udruženja banaka Srbije, zadužujemo se milijardu dinara dnevno. Ipak, prema rečima advokata Dejana Vukovića, banke vode računa o koracima koje preduzimaju, ne kreću odmah u prinudnu naplatu, prvo se ide na mirno rešavanje, a praksa je da od šestog meseca banke kreću u prinudnu naplatu.

Potpredsednik Saveza za imovinu i investicije Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj advokat Dejan Vuković rekao je za RTS da su u visini iznosa i kvantiteta dugovi apsolutno bili najviši prema bankama.

Prema njegovim rečima, po broju dužnika najviše se duguje javnim komunalnim preduzećima, kablovskim i internet operaterima, to su dve različite politike naplate istih dugova.

Neznatno je veći procenat građana koji ne vraćaju kredite na vreme, sa 2,3 odsto prošlog februara na 2,5 procenata ove godine. Ističe da je mali statistički rast nešto što nije alarmantno, niti značajan pokazatelj zaduženosti.

„Trend koji imamo poslednjih nekoliko godina, od kada je NBS sprovela mere, je takav da smo gotovo dostigli nivo zaduženosti na nivou zemalja EU“, rekao je Vuković.

Stoga ove stope apsolutno ne pokazuju problem u zaduženosti ali, kako kaže, ne želi da animira ljude da nastave dalje. Svako odlučuje prema svojim potrebama, napominje on.

Kada kreće naplata potraživanja

Vuković podseća da banke vode računa o koracima koje preduzimaju, kod njih su rokovi zastarelosti duži, ne kreću odmah u prinudnu naplatu.

Navodi da najpre ide pokušaj mirne naplate gde banke nastoje da preko kol-centara i SMS-a podsete dužnike. Ukoliko to traje, obavljaju se razgovori, angažuju se specijalizovane agencije za pokušaj poravnanja i mirnog rešenja. Praksa je da od šestog meseca banke odlučuju da kreću u prinudnu naplatu.

Kod komunalnih preduzeća i teleoperatera ti rokovi su kraći, kaže Vuković i dodaje da imaju kraći rok zastarelosti koji je godinu dana i ranije kreću u postupke.

Kada su u pitanju hipoteke, kao najosetljivija tema u vezi sa prinudnim naplatama – banke još duže čekaju da na miran način reše, da nađu načine da restrukturiraju dužnike jer i njima nije u interesu da vode te postupke, naglasio je Vuković.

Kako kaže, dešavaju se u periodu od 9. do 15. meseca, tada u najvećem broju kreću aktivacije hipoteka koje su bankarskim kreditima obezbeđene.

Kako se obezbeđuju kratkoročne gotovinske pozajmice

Odgovarajući na pitanje kakvo obezbeđenje banke traže za kratkoročne gotovinske pozajmice, Vuković pojašnjava da to zavisi od politike svake banke, ali u praksi to su najčešće lične menice fizičkih lica, samih dužnika, eventualno neka jemstva i administrativne zabrane na zaradama ili penzijama.

Prema njegovim rečima, to zavisi od visine iznosa, ročnosti kredita, ali u praksi smo svedoci da otvaranjem tržišta, rastom ekonomije, raste i investiciona i potrošačka aktivnost – tako da su i modeli fleksibilniji kad je reč o brzini i manjku sredstava obezbeđenja tih kredita.

Do kog iznosa se plate zadužuju

Problem sa administrativnim zabranama imaju i poslodavci koji se potpisivanjem takođe obavezuju.

Banke im šalju zabrane, a nemaju običaj da ih obaveste da je klijent kod njih refinansirao kredit ili koliko je zadužen. Ranije su banke zaduživale do 60 procenta plate i to samo za stambene kredite.

„Imate nekoliko skala vezano za mogućnost naplate na zaradama i limita naplate na zaradama, kod minimalne zarade maksimum je do četvrtine zarade, kod prosečnih zarada to je do trećine, a kod nadprosečnih zarada može do polovine zarade korisnika kredita – tako da je ranije postojala varijanta do 60 procenata, ali ona više nije na snazi„, ističe Vuković.

Što se tiče administrativnih zabrana i pozicije poslodavaca, Vuković ukazuje da oni moraju da se pridržavaju instrukcija koje im daje zakon, moraju da navedu tačne podatke o svakom zaposlenom, o stanju njegove zaduženosti, ne samo iz Kreditnog biroa i kod poslodavca, nego i eventualnih sindikalnih organizacija.

U suprotnom, navodi da bi oni odgovarali poveriocu za štetu koju bi pretrpeli zbog netačnih podataka.

Na pitanje može li poslodavac da odbije da potpiše administrativnu zabranu, Vuković kaže da definitivno ne samo da poslodavac može da odbije da potpiše administrativnu zabranu, nego i mora.

„To je nešto što je vrlo jasno regulisano i oni nemaju ni obavezu ni bilo šta da na drugi način ispostave podatke, nego da daju tačno stanje i da, naravno, ukoliko je zaposleni prezadužen ne dozvole uspostavljanje administrativne zabrane“, rekao je Vuković.

  • GOCA BG

    15.4.2022 #1 Author

    Onda ljudima sledi pakao…

    Odgovori

  • GINKO

    16.4.2022 #2 Author

    Kad bi zivot bio normalan, za opstanak i normalno funkcionisanje, plate shodne zivotnim potrebama i standardima i krediti bi se otplacivali, pod ovakvim uslovima života je gotovo nemoguće.

    Odgovori

    • DANIJELA

      17.4.2022 #3 Author

      Tacno tako. Ko mora da se zaduzi kod banaka onda neka bar pokusa da sve na vreme vraca jer sve na kraju izadje na troduplo.

      Odgovori

  • MARA

    16.4.2022 #4 Author

    Ozbiljni zelenasi..

    Odgovori

  • MAJALG

    17.4.2022 #5 Author

    Svi smo svesni da su banke legalni zelenasi…

    Odgovori

  • VANJA

    17.4.2022 #6 Author

    To jedva i cekaju!

    Odgovori

  • MARKO7

    17.4.2022 #7 Author

    Pa bas su ozbiljni zelenasi

    Odgovori

  • DANIJELA

    17.4.2022 #8 Author

    Ne bila im u kozi…

    Odgovori

  • LEPOSAVA

    17.4.2022 #9 Author

    Ma banka treba da sluzi samo za platu i eventualno cekove …sve ostalo…puno kosta👀

    Odgovori

  • jelena93

    17.4.2022 #10 Author

    Definitivno nema vecih zelenasa od njih!

    Odgovori

  • MARE

    17.4.2022 #11 Author

    Koliko se bilo ko posveti onome sto potpisuje na 100 stranica ugovora

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *