Kada bitcoin nije po halalu

Nacionalni savet uleme, koji služi kao vrhunski autoritet u Indoneziji za poštovanje šerijata, objavio je da su kriptovalute haram, odnosno zabranjen, jer sadrže elemente neizvesnosti, klađenja i nanošenja štete.

Ova presuda ne služi kao zvanična uredba pa zakonodavci nisu uveli zabranu trgovanja, ali će verovatno imati značajan uticaj na to koliko se ljudi osećaju prijatno koristeći digitalnu imovinu u najvećoj muslimanskoj zemlji na svetu.

Sa populacijom od 237 miliona muslimana, Indonezija čini oko 13 odsto ukupne svetske muslimanske populacije, piše britanski Independent.

Centralna banka Indonezije je 2018. godine objavila da kriptovaluta „nije legitiman instrument plaćanja“, ali je ipak legalizovala trgovinu bitcoinima i kriptovalutama kao robom u februaru 2019. godine.

U maju, indonezijska regulatorna agencija za trgovinu robnim fjučersima Bappebti otkrila je da u zemlji postoji oko 4,45 miliona investitora u kriptovalute, sa 229 različitih kriptovaluta kojima se legalno trguje na 13 licenciranih platformi i berzi.

Ovo daleko premašuje broj investitora u akcije, koji se procenjuje na oko dva miliona.

Nekoliko faktora je doprinelo velikom interesovanju za kripto imovinu – lakoća sprovođenja procesa „Know Your Customers“ (KYC), kao i brza obrada transakcija depozita i povlačenja sredstava. Pored toga, kripto tržište radi 24 sata dnevno, zbog čega mnogi mladi investitori biraju kriptovalute u odnosu na druge vrste ulaganja.

Bitcoin se u svojoj istoriji suočavao sa raznim regulatornim izazovima, ali njegova decentralizovana priroda znači da je relativno imun na zabrane.

Dok su neke zemlje zauzele čvrst stav prema kriptovalutama, navodeći strah od prevara i pretnji tradicionalnim finansijskim institucijama, druge su ih prihvatile zbog njihovih sposobnosti da deluju kao zaštita od inflacije, transformiše usluge slanja doznaka i smanjuju oslanjanje na američki dolar kao rezervnu valutu.