Kako do naplate štete prilikom udesa?

Iako većina vozača u svojim automobilima ima obrazac Evropskog izveštaja o saobraćajnim nezgodama, neretko se dešava da prilikom udesa mnogi od njih ovaj dokument ne popune ispravno zbog čega mogu da imaju problem prilikom naplate štete, naročito ukoliko se saobraćajna nezgoda dogodi u inostranstvu.  

Obaveza svakog vozača je da u svom automobilu ima primerak praznog, validnog Evropskog izveštaja o saobraćajnim nezgodama, koji besplatno dele sve osiguravajuće kuće, objašnjava za naš portal profesor Saobraćajnog fakulteta u Beogradu Milan Vujanić.

“Ovaj izveštaj se popunjava svaki put kada je šteta manja od 200.000 dinara. Ono što je važno da vozači znaju je da ne postoji obaveza nekoga da se izjasni o krivici. Evropski izveštaj konstatuje stanje, učesnici ga popunjavaju, potpisuju se i konstatuju kako je sve izgledalo. Izveštaj nije dokaz o krivici, niti se u njemu izveštava ko je kriv, već samo šta se dogodilo. Kasnije ovlašćena lica, veštaci i osiguravajuća društva procenjuju ko je odgovoran za štetu, a kako će osiguranje da opredeljuje odgovornost to je druga stvar”, navodi Vujanić.  

Vozači koji učestvuju u nezgodama često nisu stručni da procene štetu, pa nekada ona bude manja ili veća od 200.000 dinara, objašnjava naš sagovornik i dodaje da je savet vozačima da ukoliko nisu sigurni pozovu policiju kako bi izvršila uviđaj. Ona po zahtevu stranke mora da izađe na teren i ako šteta nije takva da zahteva vršenje uviđaja i to pokriva osiguranje.  

Šta je još potrebno za što bržu naknadu štete?

Kada osiguravajuće kuće dobiju evropski izveštaj moraju da kontaktiraju učesnike i provere da li se nezgoda zaista dogodila. Međutim, neretko se dešava da ljudi poriču i ne priznaju krivicu, što otežava rešavanje same štete. Zbog toga je savet vozačima da uz evropski izveštaj na A4 formatu napišu i izjavu, koja će ići uz ovaj zapisnik, objašnjava za naš portal pravnik u osiguranju Jovica Avramović.

“Prilikom popunjavanja Evropskog izveštaja najbolje je da na papiru A4 formata učesnik opiše situacija, način nezgode, sve to potpiše uz broj lične karte i da na taj način da svoju izjavu. U tom slučaju šteta se odmah nadoknađuje. Inače, ako se samo donese obrazac evropskog izveštaja, može postojati sumnja u autentičnost, pa mi moramo da kontaktiramo osiguranika koji je kriv. Često se dešava da se on ne javlja, ne odgovara na mejlove i samim tim se gubi vreme. Zbog toga se savetuje popunjavanje dodatnog papira u formi izjave u par rečenica”, navodi naš sagovornik.

Evropski izveštaj se popunjava kada su manje štete u pitanju i kada nema povređenih lica. On ima dve kolone A i B, iako se mogu čuti preporuke da onaj ko je kriv za udes popunjava kolonu A, praksa pokazuje da je svejedno. Važno je naznačiti ko je vozač, ime, prezime, koji je auto, polisu osiguranja i obavezno registarske tablice. Kada se nezgoda dogodi u inostranstvu Avramović savetuje da se uvek pozove policija, kako bi sve bilo čisto. Takođe, službena beleška prilikom dolaska policije na teren, dobro dođe i u Srbiji.  

U većini slučajeva šteta bude naplaćena

Iako se neretko dešava da se oštećenja ne poklapaju, da šteta bude veća od procenjene, a neretko ljudi fingiraju nezgodu, u većini slučajeva šteta se nadoknadi.

“Nezvanično, uz evropski izveštaj se može naplatiti šteta do 2.000 evra, ako je više od toga osiguravajuće kuće mogu da naprave problem pošto su učesnici u tom slučaju bili u obavezi da zovu policiju jer se radi o većoj šteti. Nisu svi mašinske struke da znaju da procene da li se radi o maloj ili velikoj šteti. Na početku, mala šteta, kako kaže zakonodavac, bila je do 500 evra. Međutim, pokazalo se da su u 90 odsto slučajeva sve štete preko 500 evra. Nekada se desi da se ne vidi, pa deluje da je šteta mala, a onda bude još dodatnih 1.000 evra”, zaključuje Avramović.